SAVRSENA ZENA

10

Eh da je zivot knjiga pa da ga volim.

-aaa! Tadija!

Srce mi stane kada vrisne. Ne znam ni koliko mi je sekundi trebalo da izleti iz tusa.

-sta se desilo?

-pomerila se.

Odahnem. Uhvatim se za okvir vrsta da ne padnem.

-uu seksi si.

-ti zeno nisi normalna.

-ali pomerila se.

-da vidim. Vec kad sam izleteo iz tusa.

Obrisem ruke. Spustim svoj dlan na njen stmak. Zaista se oseca.

-da li me je sutnula?

-nestasna je.

-pitam se na koga.

Lepo se vratim u kupatilo.

-zvace se kalina!

-reko sam hava!

-kalina!

-hava!

Nasmejem se kada zacuti.
Kada zavrsim svoje kupanje omotam se peskirom pa joj se pridruzim ispre televizije.

-znas posto se ne mozemo odluciti neka ima dva imena.

-dva?

-da dva. Ja kao Grofica imam pravo da moja cerka ima dva imena bas kao i ja.

-jao da bice polu Grofica.

-da.

-onda dobro.

-lepo smo to smislili.

-jesmo za mene je bila hava za tebe kalina.

-volela bih da se setim svega.

Slegnem ramenima. Sta da joj ja kazem?

-kuda cemo sada?

-kako kuda da se prosetamo.

-dobro.

Vece je lepo. Leto je i danju je prilicno toplo. A njoj zaista treba svez vazduh.

-hocemo li nesto jesti?

-sladoled?

-opet sladoled?

-sta bi ti.

Izadjemo iz zgrade.

-sta znam kolace?

-ne svidja mi se da jedes svuda po restoranima.

-ne pravi mi se nista.

-ja cu praviti.

-ti?

Cudi se.

-sta mi fali.

I tako da smo od obicne setnje napravili kupovinu za kolace. Vratili se.
Dok sam ja pravio smesnu ona je jele sve sto se moze pojesti.

-treba mi taj red cokolade.

-uzmi drugu.

-sto ti ne uzmes drugu.

Pogledam ka vrstima kada zazvone.

-ko je u ovo doba?

-ne znam.