SAVRSENA ZENA

19

Da li stvarno mislis da te treba biti briga za tudjih misljena?

Umorno trljam celo.
Ceo jebeni dan sam zaglavio u hotelu.

-halo.

Javim se na nepoznati broj.

-tajo! Hava je!

Namrstim se automacki.

-gde si?

Samo da nije ono sto mislim da jeste.

-am...kuci?

-odakle ti telefon?

-mamin je.

Odahnem sa olaksanjem.
Vratim se u stolicu.

-sta radis?

-radim seceru moj najsladji.

Odma se zakikoci u slusalicu.
Pingvin mali.

-kada ces doci?

-hava obuj carape! Razbole ces se.

-tajo...

Sapuce.

-molim.

-mama je...mama je dobra.

Zasto me ovo pogodi.

-zasto ne bi bila?

Nema sama ona sumlju u nju. I ja je imam.

-pa...nece otici. Rekla je danas da nece ici.
I pravila je tortu....bila je jako jako ukusna.

-zaista?

-da.
I jedno veliko parce je ostavila u fridizer. Pise gore...za taju.

Ovo mi izmami osmeh.

-sta si ti policajac pa sve znas?

-jao hava...dodji da ti obujem carape.

Cujem da se miskolji.

-mama.

-molim duso.

-vodi mi kod taje.

-am...mislim da mu se to nece dopasti.

-hm...dobro.

-otisla je tajo.

-dolazim kuci hava. Prekidaj.

-ura!!!

Prekinem pa ustanem.
Spakujem sve sto mi treba kako bih radio kod kuce.
Pa lepo odem kod moje devojcice ako ne bude inspektor dajem glavu.

Otkljucam stan.
Udjem i zatvorim vrata.
Skinem patike i jaknu.

-jel to taja?

U susret mi ide hava. Drzi za ruku anastaziju. Deluje malo uplaseno.

-tajo mi smo bile dobre!

Uzmem havu kad mi pruza ruke.
Cupa mi kosu i snazno poljubi u obraz.

Ispod trepavica vidim anastaziju. Lice joj je dobilo boju.
Podocnjake skoro da vise nema.
I podseca na moju Groficu iz snova.
Zivot tad je bio samo san. Jer sve sto je lepo ima kraj.

-mama ti je sacuvala torbu.

-zasto mi tvoja mama to sama ne kaze?

Posljednjih dana sam svatio da moram biti blazi u vezi nje.
Inace ce da pobegne. A to mi sada sigurno ne treba.

-ovaj...

Opet se uplasi? Sijajno nisam znao da izgledam ko cudoviste.

-u fridizeru je.
Ako ti sta bude trebalo hava zovi me.