SAVRSENA ZENA

21

Najodvratniji osecaj je kada je tu preko puta vas a ne mozete mu prici.

-tajo vidi me!

Pogledam havu u svetloj plavoj haljini. Vuce se za njom pa je vija ko macka svoj rep.

-najlepsa si.

Opet se zakikoce.
Paznju mi odvlace crne stikle. I duga zela haljina.
Plave oci i svetlo lesnik boja kose.

-mama je savrsena.

-tvoja mama je savrsena zena.

Opet to rumenilo i skrecanje pogledom. Ali ne odlazi. Ovde je pored mene. Koliko god mi to na neki nacin smetalo.

-trebali bi smo sici. Zabava je pocela.

Podseti me.
Jos jednom odmerim svoj odraz u ogledalu.
Odelo. Dobro izgledam. Steta sto ih ne volim.

-tajo moj najlepsi.

-mmmm...savrsen.

Pohvalim se.

Podignem havu pa se uputimo dole. Svo vreme mi anastazija ide iza ledja.
Ubrzo smo bili u sali.

-zar nije rekla rodjendan? A ne svadbu.

Okrenem se anastaziji koja se mrsti i gleda u sve te ljude.

-sta je bilo?

-zasto ih ima toliko?

Same obrve mi odu gore.

-sta si ocekivala to je predsednica.

-da.

Cese se za ruku.

Prevrnem ocime.
Uhvatim njenu ruku. Povucem je uz sebe.
Spustim svoju ruku na njen struk.

-aa...sta to radis tadija?

-samo demantuj nas razvod.

Usli smo unutra. Hava se iz nekog razloga kikoce. Anastazija je ili uplasena ili me se stidi.

-ah stigao je moj sin.

Moja majka odma okrene paznju na nas.

-srecan rodjendan mama.

Cim joj svi cestitamo. Usledi pozdravljanje drugih bitnih pod navodnicima ljudi.

Sati su prolazi. Dosla je i torta.
Hava je zaspala na meni.
A anastazija je otisla da uzme vodu.

Da sam siguran u ovo ne bi me brinulo. Znam da ce ona devojka gabrijela ursditi nesto cim se blizi anastaziji.

Preteknem je i stanem do nje.

-hava spava trebali bi smo da odemo.

-ja cu je odneti tadija ako zelis ostani.

Nagnem se ka njenom uvedu dok pridrzavam havu uz sebe.

-ne zelim biti ovde.

Pogledam preko njenog ramena gabrijelu kako se ljuti i odlazi.
Hah. Znao sam sa takvima trebas znati sta im je u glavi.

-ovaj....onda idemo?

-idemo.

Uspravim se. Dohvatim njenu ruku pa nestanemo odavde.
Isli smo uz stepenice sve do nase sobe.
pustim da udje pre mene pa zakljucam za sobom.

Skinem havu i dam joj obicnu pidjamu. Ostavim je da spava.
Do to vreme se i anastazija presvukla.

-kada se vracamo kuci?

-ne dopada ti se ovde?

Skinem sako.
Bacim se u fotelju. Raskopcam glupu kosulju. I zapalim cigsretu.

-pa i ne bas.

Opet me ne gleda.

-to i nije odgovor. Hoces li mi vise reci zasto me se bojis?

-kao da ce to ista promeniti.

-kako znas da nece?

-zato sto te poznajem.

Glupa tisa vlada medju nama.

-trebas nauciti da razgovaras samom ako mislis da resis probleme u svojoj glavi.

Trlja svoje prste.

-ovde cemo pricati o tome?

-anastazija trebas nauciti da iskoristis svaki sekund jer mozda ti se nikada vise takva sansa nece pruziti ti bi to trebala najbolje znati.

-da. Mozda posle ovoga ne bude prilike.

Klimam glavom. Valjda ce reci u cemu je problem.

-plasis me.

-dobro?

-pa to je to.

-to je to? Plasis me se i nista vise?

-pa...da.

-isuse hrise. Anastazija zasto? Pitam te sta sam ti uradio pa me se plasis?

-pa...bojim te zbog tvoj izgleda ponasanja. Nacin na koji zivis radis. Celukupan pakat si ti. Plasis me.

Nakrivi mi se gleda dok je gledam zacudjeno.

-plasis me se jer sam to ja.

-da...

-kako si me dodjavola volela onda?

-ne znam.

Zacutao sam tad za sva vremena ovoga sveta.
Te noci kada mi je rekla da me se boji zbog samom mene. Zbog onog sto jesam.
Sve se ugasilo u mojoj glavi. Ona malena nada u mom srcu sto je rasla da se moja anastazija vratila. Vise je nije bilo.

Vratili smo se kuci svako je nastavio da zivi. Ali nesto se promenilo.
Nesto u meni nije bilo kako treba.

Nisam je gledao. Nisam pokusavao da pricam sa njom. Da uvopse konstatujem da je tu.

Da brinula se o havi.
Hava je voli.
Nedelje su prolazile.
A ja sve sto pamtim jesu kupljene cigarete u radlji kada sam isao.

Slabo sam spavao.
Pa sam prestao uvopse da spavam u svoj krevetu.
Vise sam sedeo u svojoj udobnoj fotelji. Kao kralj noci po celu noc i pusio.

Vise puta bi hava dosla i spavala na meni kao inace.
To je moj i njen problem.
Ne mozemo tek tako preci preko svega. Ne mozemo tek tako zaboraviti.

Poceo sam da se vracam u pakao gde me je poslala.
Tek tad je nisam gledao. Ni dobar dan. Ni jutro.
Nista.

Nije da ne zelim. Ipak...to je osoba koju sam voleo. Zbog koje sam se zakleo da necu voleti nikada vise.

I krivo mi je.
Pece me to sto me se boji.
Ona se mene boji a mene gromovi gadjaju kada god uhvatim na sekundu da me posmara zamisljeno.
Zato.
Bolje je nekad samo ignorisati sva osecanja u svojoj glavi i telu.