SAVRSENA ZENA

16

Sve ovo nema vise nikakvog smisla.

Havim 4 rodjendan se razlikovao od ostalih.
Razlikovao se zato sto ovo je prvi rodjendan da ga slavi sa svojom majkom.
Naravno da sam bio srecan zbog nje.
Ali sam to iskoristio da bih posmatrao ovo vece.
Pustio sam ih da se pre svega isplacu. Prespavaju zajedno skoro ceo dan i na kraju da jedu tortu zajedno.
Mozda ovo nije rodjendan iz bajki za svaku princezu.
Ali ja nikada necu siliti svoje dete na glamur ako to moze izbeci.
Sva ta silna okupljna nije zbog nje. Vec da bi se ljudi opet sreli. Popili pojeli i otisli kuci.

Drugacija je od druge dece. Ne znam da li to ima veze sa tim sto nije imala oba roditelja ili zbog nje same.
Ali tako je.
Nije trazila od mene da pravim nista veliko.
Samo da je dovedem njenu mamu. Samo to.

-tajo...

Probudi me iz dremanja. Padne na moje grudi gledajuci me onim svojim nebeskim ocima.

-hava?

-tajo mama je tu.

-znam da je tu.

-ona...nece vise ici zar ne?

Zabacim glavu unazad gledajuci u plafon.

-ne znam ne mozemo je siliti da ostane ako to ne zeli.

Nisam ocekivao da ce na kraju opet zaspati pored mene.
Bio sam siguran da ce spavati sa anastazijom. Ne znam zasto me je sreca obuhvatila.
Mozda bas i ona kao i ja nije vise sigurna u svoju majku.

-ovde je...

Pratim je pogledom kako izdahne sa olaksanjem.
Sedne pored mene na kauc. Spustila je svoju glavu do njene.
Celo vreme je mazila havina ledja. Zasto imam osecaj da nikada sebi nece oprostiri sto je bila odsutna jos godinu pored svih onih ostalih godina.

Ni sam ne znam kada smo zaspali tako.

...

Osecam kako mi hava kopa oci.

-mislim da ga to boli.

Cujem anastaziju.

-ne...tajo! Jutro je!

Osetim da vise nije na meni.

-sta kazes da ostavimo tvog taju da spava a mi da vidimo sta ima u fridizeru.

-am...ali taja...

-kalina..

-ja sam hava! Tajo!

Ustanem kada svatim u kom pravcu ce ovo ici.

-hava spavam.

Uzmem je od anastazije. Da nisam to uradio naljutila bi se na rodjenu majku.

-hava ne spava!

Govori u svoje ime sama.
Odma se omota oko mog vrata ko kakav krpelj.

-sta je bilo seceru?

Pristavim sebi kafu.
Potrazim svoje cigarete na stolu.

-mama me zove kalina.

Sa ruganjem se izrazi.

-nece te vise zvati tako.

Pogledam anastaziju koja klima glavom. Dobro to smo resili.

-sta zelis da jedes?

-torta!

Isecem joj tortu. Ostavim je da se umaze ko i uvek. Za to vreme povucem njenu majku u sobu.

-slusaj me sad. To sto si ovde ne menja cinjenicu da ce se ona promeniti.
Ako mi 4 godine kopa oci da bi se probudio. I ako se to nije promenilo nikad ko si ti to da menjas?

-ovaj...samo sam..

-nemoj.
Sledece.
Ceo zivot se odaziva na hava. Nemoj je zbuniti time sto ces je zvati kalina.

Klima glavom cini me se tuznom.
Njene oci pocinju da se cakle. I usne da podrhtavaju.
Zasto sam zaboravio koliko je zapravo lepa?

-moj ti je savet da budes ovde za nju. Treba joj vremena da se navikne. Nemoj je forsirati i bice sve u redu.

Sacekam da kaze bilo sta ali mi samo okrene ledja.
Pretpostavljam da place.

Ostavim je tamo. Skuvam sebi kafu.

-gde su mi cigare...

-tamo!

Pogledam havu gde prstom pokazuje gde su mi cigare.
Uzmem ih sa police.

-rekli smo da se vise neces kupati u torti?

Zapalim.

-am...ali.Nije mi zao.

Nadmeno prekrsti ruke i okrene mi glavu.

-naravno da ti nije zao.
Ko sto ni meni nece biti zao kad te bacim u kadu da se kupas bez zabice.

Naslonim se na sto posmatrajuci kako se mrsti i na kraju sveje slatko ko sam secer.

-ali zabica...

-nisi vise mala da bi se kupala u hrani.

-ali...to je zabavno.

Porazeno odmahnem glavom.
Uvopse me ne zacudi sto me zdrabi za lice mazajuci slag na moje lice.

-boze...havaaa.

Pokusavam da joj skonim ruke ali se popne na sto i zgrabi moju kosu svojim prljavim rukava.

-taja ce se kupati! Hahaha...

Kako se naljutiti na nju?

Zgrabim je i krenem ka kupatilo. Za to vreme dobijem poljubac u obrav od ovog razmazenog secera.

-oprosti tajo..

-ko mi je bio kriv sto ti uvek sve dozvolim?

-ha?

-jel ono zabica?

Ugasim cigaretu u piksi.
Pustim vodu u kadu. Skonim hranu sa nje. I skinem majicu koju nosi.

-am...mama je tu?

Okrenem se.
Skroz smo zaboravili da je ona tu.
Bila je nasljonjena na vrata gledajuci nas nemo.

-zasto se ti ne kupas sa mamom. A ja da se istusiram?

-ovaj...dobro.

Cim je hava pristala.
Anastazija joj prilazi sa oprezom.

Cim vidim da je okej.
Okrenem se i skinem svoju prljavu odecu od torte.

Udjem u tus.

Ne mogu reci da nisam svo vreme gledao sta rade.
Anastazija je bila mirnija nego jutros. A hava joj je dozvolila da joj opere kosu.
Zajedno su izasle iz kupatila.

Omotam se peskirom. Stanem na vrsta sobe.
Posmatram ih.
Oblaci havi odecu.

Vidim da je mom seceru sve ovo strano. Ali ona cuti.
A ja cuti zbog nje.
Sta je zivot ako nije zrtvovanje zbog nekog koga volimo?