SAVRSENA ZENA

15

Ponekad samo zazmuri.

Nisam ocekivao od sebe da budem naslonjen na zid dok ona place na meni tako dugo.
Ne znam koliko smo dugo bili tamo samo znam da nisam mogao samo da odem.

Iz nekog razloga sam odlucio da veceras ostanem ovde.

-trebalo bi da udjemo.

Predlozim.

Odmakne se. Obrise svoje obraze. I dalje se trese.

-unistila sam tvoj duks.

Pogledam u natopljeni duks na meni.

-nema veza.

Usli smo u taj stan ponovo.

-trebas da se dovedes u redu. Odvescu te do have.

-ja i dalje mislim da to nije dobra ideja.

-slusaj.

Uhvatim je za ramena. Spustim se do njene glave.

-ovde vise ti nista ne mislis.
Ostavila si svoju porodicu? Razvela?

-da.

-e dobro. Sada ces se dovesti u red. Ili cu te ja dovesti u red. Otici ces samom i biti majka mojoj devojcici...jasno?

Bledo me gleda.

-ali...

-nema ali. Sada kada si se setila kada si sigurna u ono sto sam ti reko. Nema ali. I onako ako ostanes ovde umre ces. A onda bih morao reci havi da joj je mama mrtva. Zaista mi je dosta drama sa tobom.
Dakle jasno?

Klima glavom.

-tako. Sada gde je ovde kupatilo.

-tamo.

Pokaze prstom. Uhvatim je za ruku i uvedem u kupatilo.
Pustim u kabini toplu vodu.

-skine se da te ja ne skinem.

Skine sa sebe sve pa udje u tus.
Takodje skinem svoju odecu. Ja zaudaram na sve ono sto i ona jer je bila u mom zagrljaju sat vremena.

-am...

Uzmem sapon koji prospem po njenoj uzasnoj kosi.

-danas te ja sredjujem. Ali ovo je posljednji put. Zapamti to.

Operem joj kosu. Nadjem neku masku koju stavim na nju. Gruba je kladim se da je tako zivela mesecima unazad.
Sredim sebe..
Sama se okupala.

Omotam se peskirom.

-sedi ovde.

Sedne na stolicu.
U kuhinji nadjem makaze.
U sobi jedan cesalj.

-skraticu tvoju kosu.

-zasto?

-zato sto su krajevi ko slama.

Osisam joj krajeve. Sredim nokte.
I zagrejem mleko.

-popices ovo toplo mleko i icices da spavas. Ja cu biti ovde celo vece ne mozes da zbrises. Naspavaces te umorne oci. Dobi ces odecu sutra i idemo kuci.

Dam joj casu toplog mleka.

-hvala.

Ispratim je pogledom dok odlazi u sobu da spava.

Vise puta te noci sam odlazio da vidim da li je i dalje tamo.
Nije pobegla.
Spavala je mirno. Izgleda da dugo nije imala miran san.
Ostao sam u toj sobi. Gledao dugo u nju.
Zar je zaista toliko unistena. Nije dosla jer nije mogla da me pogleda nakon svega?

Mozda i jeste to. Ipak je to anastazija. Ne bi mogla da predje preko necega ma koliko god se trudila.
Ja je znam takvu. Sada da li postoji mogucnost da se ona stara anastazija vratila to ne bih znao.

Deluje tako poznato. Njena koza. Njena kosa. Oci. Usne.
Sve to dekuje kao nesto moje. I ako odavno nije.

Cesto sebe pitam sta bi se dogodilo da sam otisao tada i reko joj sve ovo. Da li bi me proglasila ludim.

I dalje ne znam razlog zasto je otisla tada. Zanima me. Zelim da znam. A opet me ne zanima.
Mozda je bolje samo da ispunim zelju mojoj devojcici i da zajebem ovo.

...

Dobro jutro.

Gledam kako ulazi u dnevnu sa soljom kafe. Zeva i smesta se sto dalje od mene. Nije mi uzvrstila pozdrav.

-jutro.

Bude sve sto mi kaze. Nastavlja da bulji u izmisljenu tacku.

-trebam da te podsecam sta je danas?

-kalinin rodjendan. Znam kad je rodjena.

-onda pretpostavljam znas i razlog zasto si tada otisla.

-znam.

Cekam da mi kaze. Srce mi ubrzava.

-ali ti necu reci.

-ha? Zasto?

-zato...ne mogu.

Okrene mi glavu. Taj trik koristi i hava. Divno imacu dve iste osobe pod krovom.

-u onoj kesi ti je odeca. Obuci se pa da idemo.

Ostavlja kafu na sto. Privuce mi paznju kada se skine gola. Pratim celo njeno telo i zakljucim jedno. Mrsavija je nego ranije. Ali to ne daje razlog da je i dalje meni najprivlacnija zena koju sam video ikad.
Ili je to samo zato sto je ona jedina koju sam voleo.

-gotova sam.

Skinem pogled sa telefona.
Obicna trenerka i duks u sivoj boji. Kosa joj je ravna i preko ramena.
nema tako jake podocnjake. Sve u svemu izgleda hiljadu puta bolje nego juce.

-za tebe nema pusenja cigara nema alkohola. Bice normalna zena. Dok ne postanes savrsena zena.

Ustanem.

-znaci bicu tvoj rob?

-znaci bices majka. Idemo.

Izadjemo iz stana koji zakljuca.

-mozes li stati negde da uzmem poklon kalini?

-da.

Reko bi joj da hava samo nju ceka ali precutim. I sama ce videti.

Dok sam vozio ka svom stanu zaustavim se ispred neke stare prodavnice. Ne bih ni usao da joj verujem da nece pobeci ali ne verujem zato i udjem sa njom.

-sta je ovo?

Prvi put vidim radnju sa dragulijama.

Sa police uzme deda mraza od porcelana. Otvara se na pola. Suplje je iznutra.

-za sta je to?

-moze biti za svasta nesto. Ali uzimam ga za kolace i slatkise.

-pa...

Ne izgleda lose.
Kupila je to cudo. U drugoj radnji je uzela razne sitne slatkise.
U auto napuni tog deda mraza.
Na papiric je nesto nacrtala do to vreme smo stigli.

Stoji pred vrata ko ukopana.

-anastazija idemo.

Uhvatim je za zglob ruke. Otvorim vrata pa udjemo. Trebalo da je hava budna.

Kako smo usli u dnevnu tako se cuo vrisak.
Zapusim usi prstima kada skoci anastaziji u zagrljaj grljeci je snazno.
Pa barem sam znao da je posle ovog nece pustiti.

Hava nije kao druga deca. Ako je nesto njeno bice njeno celi svojim bicem.
Ne verujem da ce joj dozvoliti vise da ode.

Ko zna sta ce nas na kraju svega ovoga snaci. Ko zna.