SAVRSENA ZENA

4

Mozda samo nije pravi trenutak za nas.

-molim te nastavi.

Zazmurim i dam sebi tu kaznu da se vratim tamo.

-da li si ti normalna!

Rekla je nesto na ruskom.

-divota jos je i ruskinja!

Obratim joj se na ruskom.

-sta radis u mom kupstilu!

-tvoje kupatilo! Ovo je moj stan!

-zadavicu te! Ne moze biti tvoj stan ako ovde boravim mesecima unazad!

-o da! Sada je moj!

Uhvatim njenu ruku i izvucem je napolje.

-nece meni neko razmazeno deriste unistiti raspolozenje!

Gurne je ispred vrata.

-sta ovde pise!

-stvarno mi nije zao sto ne znam citsti na ovsj jezik!

-sta kog djavola onda radis ovde!

-dosla sam da probam najukusniju hranu na svetu!

-tadija!

-sta je!

Tek sad pogledam levo gde stoje ljudi.

-sranje.

-ha!

Naljutim kada stana iza mene. Dodjavola oboje smo goli. Ljudi nas snimaju i slikaju.

-boze bicu na svim novinama.

-sreca pa mene boli ona stvar za novine.

Pokazem sredjak i nakezim se svima.

-dobili ste svoje fotke? Sad nas izvinite.

Povucem je nazad u stan.

-boze slikali su me golu.

-au zamisli. Samo mi reci da je ovo sve sala i da si u mom stanu kako bi smo se kresnuli.

Prekrstim ruke na grudi dok prosaram pogledom njeno telo. Sapunica se sliva svuda po njoj. Zapravo uvopse nije losa.

-o boze..koji si ti kreten.

Osvrne se oko sebe. Uzme majicu koju sam danas nosio.

-moguli ovo da pozajmim dok ne nadjem svoj stan u ovoj zgradi.

-ah...zasto da ne? I onako si vec uzela sve.

Uzmem peskir. Omotam ga oko svojih kukova. Opet izadjem napolje.

-anastazija ivanova?

Procitam na vratima preko puta mojih.

-a tu je.

Pogleda u moj stan pa u svoj.

-ovaj. Primite moje naiskrenije izvinjene Gospodine. Posla cu vam ostetu preko nekog. Jos jednom zao mi je i vraticu vam majicu.

Suzim pogled dok se ona pokloni i udje u svoj stan. Hah.
sta je ovo upravo bilo?

-wau.

-tako smo se upoznali.

-ja...nemam reci.

Uzmem album koji je takodje stojao do mene na stolicicu.
Izvadim sliku koju su mi sledeceg dana dostavili neko od suseda.