SAVRSENA ZENA

3

Nista nije sledje od secerne devojcice.

Naslonim se na zid.
Pokriva havu. Ostane samo da gleda u nju.

-zasto samo ne pokusas da me razumes?

-zato sto ne zelim.

Zaista ne zelim da vidim razlog zasto je ona ovde sada.

-sta bi ucinio da si bio na mom mestu? Da si zaboravio deo zivota i onda posle par godina saznas za taj zivot. Plus doznas da imas jos jednu zenu i dete.

Okrece se ka meni.

-sta bih ja ucinio? Znas kako prvo bih pucao svima u glavu koji su mi precutali postojanje moje devojcice. A onda ucinio sve da se setim i vratim tamo gde pripadam.

Zacudjeno me gleda. Trazila je dobila je.

-n..ne mogu to uciniti.

-sta onda radis ovde anastazija? Ostavi moju plavooku devojcicu na miru. Vrati se svom zivotu.

-ne mogu tek tako da se odreknem svega tadija.

Ustaje.

-kao prvo ja sam za tebe Gospodin tadija. Kao drugo ne interesuje me.

Opet trlja umorno svoje lice. Prvi put je vidim u obicnim trenerkama i rascupanu.

-zasto mi ne kazes kako je ovo sve pocelo?

-preblizu si. Odmakni se odmah.

Tacno je ispred mene. Vise ni ne mirise isto.

-ti ces mi ispricsti a ja cu ti dati puno starateljstvo.

Kad bolje razmislim meni nista nece znaciti ako joj ispricam. Ali ce mi znaciti ako dobijem starateljstvo bez drame. Hm.

-sutra kontaktiraj mog asistenta ona ce ti reci sve.

-hvala.

Cikne od srece. Oh divno moracu se vracati tamo ponovo.

-slobodno.

Kazem kada cujem kucanje.
Devojka duge plave kose i ogrmnih smedjih ociju udje.

-konacno masa.

-izvinite gospodine.

Pomerim se jer se ocigledno anatazija nece skloniti.

-da li si mi nasla stan?

-jesam.

Skine svoj kaput. Odma izvadi tablet na kome mi pokaze stan.

-dobro. Raskomoti se.

Dok se masa vuce u kupatilo. Primetim anastaziju kako prekrstenih ruku gleda za njom. O boze znam taj pogled.

-to je tvoja devojka?

Polete mi obrve ka gore. Vidi ti nje.

-sa kojim to pravom pitas?

Opet se zacrveni. Skrece pogled negde dole.

-samo pitam.

-a ja ti samo necu reci nista o mom licnom zivotu.

-gospodine gde cu ja da spavam?

Masa ko masa nije ni videla da je ovde anastazija.
Vuce se u sorcu i majici sa peskirom na glavi.

-ovde.

-mmm..onda...o boze.

Ruke joj polete preko usta kada primeti Groficu ovde.

-n..nije li to? Grofica anastszija hava vasa bivsa supruga?

-pa masa upoznaj moju bivsu zenu.

Masa je odmeri.

-kako znas da sam Grofica?

-mozda zato sto u njegovoj sobi na zidu ima naslikana vasa slika?

-ha?

-masa!

Povisim ton na nju.
Planirao sam to da joj precutim. Bravo masa.

-ajme...izvinjavam se gospodine.

-samo idi spavaj.

Pognute glave izade iz salona.

-zasto...imas na zidu mene naslikanu.

Nakrivim glavu gledajuci je. Zaista ali zaista ne bih nikada bio sa ovakvom njom. Zasto je morala sve da zaboravi i da postane jedno glupo bice?

-zato sto sam zeleo da hava zna kako izgleda njena majka.

-oh tako zna ko sam?

-da. Vise je razgovarala sa zidom nesgo sa tobom.

Opet joj pogled nekud luta.

-idi kuci.

Uzdahne duboko i ode.
zaista nema smisla ovo sto cu uciniti. Ali cu uciniti sve za svoju secernu devojcicu. Bas sve.

...

-gospodine stigla je Grofica.

Ostavim novine na sto do sebe.

-neka udje.

Pogledam u stakleni zid ispred sebe.
Hava kao i uvek spava na meni.

-dobro vece.

-dobro nije. Vidim da si malo mucnula tom Kraljevskom glavom.

Stoji kod vrata.  Opet trenerke? Mozda se odrekla onoga sto jeste.

-izvoli sedi.

Vise se ne ponasa kao pustena sa lanca. Hm.

Sedne ispred. Odma gleda u nju. Ja ovu osobu ne poznajem. I pojima nemam sta misli. Cak joj vise i ne verujem.

-cega se posljedne secas?

-am...da sam napustila neki grad. To mi je jos nekako u magli. I onda da sam sletela sa mosta i to je to.

-da li si cula za grad beograd?

-ne.

Od muke se nasmejem.

-sta sa tim gradom?

Oblizem usne. Izgubicu sve zivce sa njom.

-tamo smo se upoznali Grofice.

-ou. Am...volela sam te?

Prevrnem ocima.

-ma jok naterao sam te da se udas za mene.

-izvini...

-de de vec vidim da ces mi pola zivota uzeti. I onih pola sve ove godine i taman mogu da se oprostim zivota na ovoj zemlji.

-zasto sam ja otisla u taj beograd.

Uzmem novine koje sam do malo pre citao.

-ovo je beograd.

Dam joj novine gde smo uslikani pre 4 godine.

-pre 4 godine? Koliko ona ima?

- Za mesec puni 3.

-ja...ne znam ni kada joj je rodjendan.

Uzdahnem frustirano kada obrise svoje obraze.

-dosla si u beograd pre 4 godine. Kako bi upoznala zemlju koja ti se toliko svidela.

-ou. Zaista?

-da zaista. Mene licno si upoznala tako si usla u kupatilo dok sam se tusirao.

-molim?

Zazmurim na tren.

-usla si u moje kupstilo. U moj stan i moj zivot ko kakav krpelj. Nisam znao sta da radim sa svojom glavom jer si se uselila u moj mozak.

Gleda me bledo.

-zivela si preko puta mene. Tako smo se upoznali jer si promasila stan. Sreca sto sam tecno govorio ruski inace bi te izbacio kroz prozor.

-zvuci...tako pravo.

I bilo je pravo.