Part 2-

948 32 0

de Juninhou

de Juninhou

Probudio me cvilež mog psa,Khlòe. Ugh,hoće li prestat?!
-Moraš je izvesti!- derala se mama iz kuhinje. Duboko sam udahnula i s minimalnom snagom sam se digla i obukla tatinu majicu na neke imbecilske vukove te traoerice već izblijedjele od pustih pranja. Uzela sam Khlóe i ušetala u lift. Brzo sam došla do obližnjeg parka te pustila svog psa. Nervozno sam tipkala po mobitelu i tek onda shvatila; nema Khlóe. Srce mi se ubrzalo a ja u sekundi problijedjela. Gdje li je? Jeli dobro? Što će mama reći? Jebemti, moram je naći! Desetak minuta trčala sam parkom kao muha bez glave. Razočarano sam sjela na travu koja je još bila mokra od jutarnje rose i bila sam na rubu suza.
-Jeli ovo tvoja kujica?- pitao me nepoznati muški glas. Zbunjeno se okrenem i vidim muškarca s dva zlatna retrivera i mojim psom.
-Khlóe!- veselo uzviknem i zagrlim je. Tada puna radosti pogledam tog muškarca. Nije bio nešto visok, imao je razbarušenu irokezu, sivu trenirku i maxice. Bio je tamnije puti. Tad mi se krv sledila u žilama. Ma jeli to Neymar Jr? Ma ne... Ali ipak, sliči.
-Hvala ti puno.-odgovorim nakom minute promatranja,već sigurno misli da sam čudakinja.
-Nema na čemu. Kad sam tek kupio Pokera pobjegao mi je, jedva sam ga našao. Što je najgore, to se zbilo u kući.- vedro kaže a ja se samo nasmijem i zacrvenim.
-Meni je ovo prvi pas, tako da nije čudo.- nastavim razgovor crvena kao paprika.
-Dobre su to duše. Neymar.- i predstavi mi se, a ja u šoku ga zbunjeno pogledam.
-Jebote, zašto svi tako reagirate? Vjerovali ili ne,i ja sam samo čovjek.-pomalo uvrjeđeno će on.
-Sori sori, ja sam Rocío del Carmen, ali može i samo Rocío.- još uvijek u šoku kažem svoje ime. Trebam li ga tražiti autogram, selfie? Bolje ne, ne želim biti napasna.
-Drago mi je.- i pruži mi ruku a ja usplašeno uzvratim- Gle, moram ići ali drago mi je što smo se upoznali, Rocío?- nasmješeno kimnem glavom a on otiđe. Jesam li se mogla još više osramotiti? Ma sad je gotovo... Isuse koliko je sati! Moram hitro doma prije nego što osvojim još jednu bukvicu, ponovo.
(...)
Pomalo sanjarski ušetam u stan. Nisam znala jeli trebam svima se pohvalit ili nastaviti prštati od sreće, u sebi?
-Što s' tebi dogodilo? Nene, čekaj da pogodim, prvi put si poljubila dečka?- to je bila moja sestra Cristina koja me zajebavala cijeli život. Kako nervira, pa to je nemoguće!
- Aj mući! Za tvoju informaciju imala sam dva dečka! Prava mi se javila, ja još sumnjam da ti imaš sidu. Sve je moguće pokupiti kad spavaš s toliko osoba!- bezobrazno uzvratim a ona samo zavrti očima. Iznervirano odem u sobu i udrem šakom od kušin. Uzela sam laptop i potražila na googleu "Neymar Jr". Sanjarući sam gledala njegove slike nadajući da ću ga opet vidjeti. A kad je tip presladak! Smijem i ja maštati, zar ne?

Abuu, evoo ga! Možda je malo kraći ali to je zato jer je sva pozornost nastavka obraćena upoznavanju. A što da kažem, čitajte! Love you all ♡♡♡♡