Ain't no sunshine when she's gone[Fanfiction about Neymar Jr]

Part 8-

Otvorila sam oči. Jutro? Ma ne, nemože biti. Pa tek zaspali, nema pola sata... U pozadini sam primjetila TV, komodu, tepih, blagavaonu, SIERRU. Ne, ne, ne! Ne smije!
-Dobro ti jutro. Ili bolje rečeno, dobro vam jutro.- pogleda me procjenjivo.
-Teta, mogu objasniti.- preplašeno ću.
-Ne ljutim se, Rocío, ali mogla si mi reći. Obećala si mi da mogu bezbrižno izaći. A sad, dignite se i doručkujte. Deset je sati. I moraš me upoznati, naravno.- objasni mi a ja krenem buditi Neymara koji je još uvijek čvrsto spavao.
-Što je bilo? Što me budiš?- Neymar nije bio oduševljen buđenjem.
-Jutro je i teta je tu.- šapnula sam mu a on se naglo trgnuo.
-Dobro jutro.- pozdravi tetu promuklim glasom i uspravi se.
-Sierra, drago mi je.- predstavi se nasmješeno.
-Neymar, također.- ukljošteno odvrati.
-Ma jeli to...?- teta nije ni dovršila rečenicu a ja sam kimnula glavom.
-Ne smiješ nikome reći, obećaj. Ni mami, ni tati, ni nekim tvojim likušama.- zaprijetim joj prije nego li nekom izlane.
-Da, da, naravno.- potvrdi teta.
-Koliko ste dugo zajedno?- blene a meni se sledi krv u žilama. Mozak...
-Am... Ovaj... Pa.... Nismo baš zajedno.- odgovorim mucajući, a Neymar me pogleda. Dovoljno ga dobro poznajem da znam da nije spreman za vezu. Još nismo na toj valnoj duljini.
(...)
Poslije doručka Neymar je otišao. Nije me ni poljubio, niti zagrlio. Zar se ljuti? Moguće, dovela sam ga u neugodnu poziciju. Prvo sam ga upoznala s članom obitelji a zatim dovela u pitanje veličinu našeg odnosa. Bojim se. Jako. Znam da od muhe radim slona, ali ga ne želim izgubiti. Netko bi pomislio zbog toga jer je slavan, ali on je divna osoba.
-Oprosti.- oglasila se teta s druge strane stola dok sam ja blijedo buljila u pod.
-Nisi ti kriva.- tiho joj kažem.
-Nisam znala.- nastavi ona.
-Rekla sam da nisi ti kriva!- povisim ton i živćano se dignem sa stola. Čim sam došla u sobu bacila sam se na krevet. Došlo mi je da vrištim. Nisam bila tužna, nisam bila sjebana, bila sam... Živćana, uplašena. Nema potvrde da je gotovo, ali i one da će se nastaviti. Znam dobro da ne treba vršiti pritisak na Neymara, ali svemir je na neki čudan način upravo to napravio. "Jesmo ok?", poslala sam mu poruku, a za dvije minute dobila sam odgovor: "Da"- Bez ijednog emoja, topline ili nade.
(...) Šest dana kasnije
Moji su se već odavno vratili kući iz Madrida, Sierra je otišla, a ja sam zaboravila na Neymara. Poslala sam mu još par poruka, a zauzvrat sam dobila seen. Također, počela sam se družiti s novim osobama. Upravo ona Sandra koja je lagala za mene (Part 6.), uvela me u novo društvo. Uvijek sam mislila da nema puno prijatelja, ali ispostavilo se da ih ima i previše. To društvo zbilja je dobro, veseli su i odskaču od drugih. Svi su me dobro prihvatili, pogotovo dečki. Mislim da se nekima možda i sviđam, pogotovo Daniu. On je 18-ogodišnjak plave kose, plavih očiju i visokog stasa. Vječno je nasmijan i uvijek dobre volje za razliku od Neymara koji kao da je u PMS-u. Dobra je to promjena jer s kim si, takav si.
-Idemo u skate park.- predloži Fabricio, Daniev najbolji prijatelj. Taman kad sam htjela pristati, zavibrira mi mobitel. "Moramo razgovarati. U osam sam po tebe, obuci nešto lijepo.", da, to je bio Neymar. Gdje je njemu ponos?! Prvo napravi budalu od mene i ne javi se tjedan dana, a sad bi htio pričati?! Ma ide mi na...
- Ovaj, ja moram kući.- kažem svima povišenim tonom, dignem se sa klupe i zaputim kući. Ubrzo začujem korake iza sebe. Sandra.
-Rocío čekaj!- zaustavljala me. -Što je bilo?-zabrinito me uhvati za desno rame.
-Sjećaš se onog lika zbog kojeg si lagala za me?- još joj nisam otkrila njegov pravi indetitet.
-Da, da.-brzo potvrdi.
-Uglavnom imali smo nešto kao svađu i sad bi on htio pričato samnom! Tjedan dana me ne doživljava, a sad bi htio pričati!- pukla sam.
-Gle, pa ti ne moraš ići pričati.- predloži nešto što mi je bilo na kraju pameti.
-Da, ali, pa...- tražila sam opravdanje ali nigdje ga nije bilo.
-Sviđa ti se, ha? - prokuži me a ja sramežljivo potvrdim.
-Idemo kod tebe te sredit malo.- nasmješi se i zagrli me.
Kod mene sat vremena smo tražile pravu haljinu. Na kraju smo našle kratku, crvenu i lepršavu haljinu. No koje potpetice na to? Ja sam imala samo jedan par štikli, one koje sam si kupila za krizmu, a sva ostala obuća bile su mi tenisice jer moj stil odjevanja je pomalo muškobanjast. Sandra se zaletila svojoj kući po svoje štikle i nekoliko komada raznovrsnog nakita. Kad sam vidila koliko posla ima oko jednog običnog spremanja skoro sam odustala,ali Sandra se nije dala. Tako sam na kraju (napokon) nosila crvenu haljinu, štikle visoke 10 cm klasičnog latino stila, polu zavezanu i nakovrčanu kosu s nakitom.
-Predivno!- usklikne ona oduševljena djelom svojih ruku.
-Daj molim te! Izgledam k'o kurva!- bila sam začuđena svojim izdanjem. "Spusti se", došao je. "K", hladno odgovorim neprekrivajući svoju ljutnju. Spustila.sam se liftom i kad sam izišla iz portuna, ugledala sam ga u odjelu naslonjenog na najnoviji, bijeli audi. Da, dobro je izgledao, ali i to nije smanjilo moju povrijeđenost.

Tntntntn, evo gaa osmi dio i prva "svađa". Mislim, možda je ovo malo neočekivano kad su u prošlom nastavku plazili jedno po drugome, ali tako mi došlo. Nadam se da vam se sviđa, slobodno se javite u box. Btw, nastavci će vjv dolazoti brže jer škole više nema. Live in peace ♡