Ain't no sunshine when she's gone[Fanfiction about Neymar Jr]

Part 11- Magic

-Got me looking so crazy right now...- pjevušila sam Beyoncinu pjesmu dok sam pekla palačinke. Nosila sam široku majicu te imala neuredan rep baš kao iz onih "famoznih" američkih filmova. Neymar je još spavao, barem tako mislim, a meni su se samo jele palačinke. I dok sam pržila posljednje palačinke, netko me zagrlio i stavio glavu na moje rame.
-Dobro jutro.- pospano i promuklo mi se obrati. Jedna od najprivlačnijih osobina kod muškaraca: ta jutarnja mutacija glasa. Ahh...
-Jutro, Neymar.- naglasila sam njegovo ime samo da se uvjerim da je sve ovo stvarno.
-Mmm, palačinke. Jebote, koliko ih nisam jeo!- žalio mi se, iako to mene uopće ne zanima.
-Ajme,ti i tvoja zdrava prehrana.- zakolutam očima.
-Pa nisam ja kriv!- pravdao se.
-Što ćemo danas raditi?- preokrenem temu.
-Pa, ajmo sad doručkovati i onda možemo pogledati neki film.- predloži.
-Što ćemo kući!? Jučer sam cio dan bila tu, neda mi se i danas.- zbilja mi se nije dalo stajati kući.
-A ni meni. Gle, navečer sam mislio u klub, ako si za, a sad... Idemo se okupati u bazen, pa idemo na ručak. Poslije ručka ćemo smisliti plan. To oke?- predloži, a ja kimnem glavom.
Nakon kupanja u bazenu, obukla sam lepršavu haljinicu i uputili smo se prema autu. Vozio je u meni nepoznatom smjeru. Ugasio je automobil pred nekim fancy restoranom a meni je pogled letio prema masivnom McDonalds pokraj. Kako bi mi pasao jedan cheesburger!
-A da idemo tamo?- blenem iako to nisam htjela reći.
-O hvala Bogu! Nisam htio ići ovdje jer bi trebao jesti neki sushi ili slično da ne ispadnem seljak, a meni se ne jedu ta sranja.- izblebetao je u jednoj sekundi. A ja "ka'"  brzo pričam. Samo sam se nasmijala i krenula prema McDonaldsu. Naručili smo za vanka i pojeli u autu. Svako malo sam probala nešto njegovo, kao i on moje. Nakon ručka ipak smo se vratili kući. Toliko o mom "ne kućnom" danu. Pih! Malo smo se izležavali na kauču, a onda smo malo potrošili puste kalorije od ručka na spravama u teretani. I dok je on dizao puste utege i vježbao na meni nepoznatim spravama, ja sam lagano trčkarala na spravi za trčanje te glumatala nešto na onoj lopti za fitness. Bože sramote...
-Morati ćeš me odvesti do kuće.- usputno mu se obratim.
-Zašto?- zbunjeno odvrati. Jebote, taj lik toliko se boji da mi se nešto ne sviđa, ili nedaj Bože da sam se naljutila... Nek malo chilla.
-Nemam što obući za večeras?- sarkastično ga pitam.
-De ja ću ti kupiti nešto.- predloži a ja ga pogledam onim pogledom.
-Nema teoretski šanse!- pomalo se naljutim. Što on ima meni kupovati!?
-Isuse, samo haljina, cipele i nakit.- uporno će.
-Ne, ne i NE!- sad se već živćano derem. Nemam blage zašto me to toliko naljutilo, ali sam se raspizdila... Uf, uf.
-Oke, oke. Smiri se.- gledao me zatečeno. Ovakvu moju stranu još nije vidio. Jeli toliko odbojna? Samo ne želim da misli da ga iskorištavam zbog novca.
-Ali mogu reći prijateljici da mi donese nešto svojem- davam ideju. Sandra će mi rado posuditi nešto, ionako nosimo isti broj.
-Naravno, ako želiš.- potiho kaže. Zar se previše iznenadio mojom reakcijom. Maknula sam se s trake i sva onako znojna sam ga zagrlila. On je bio još znojniji, ali po prvi put u životu, nije mi se gadilo.
-Sorry zbog onog, ali imam vlastitih razlogam- prošaputam.
-Znam.- kratko  odgovori i stegne me još jaće. Lagano sam se popela na prste i poljubila ga. I od tog trenutka sam znala: zaljubljena sam do Mjeseca i natrag.

*  *  *

-Hvala ti puno, puno. Dužnica sam ti.- zagrlila sam sam Sandru. Ona je zbilja odlična cura, neznam zašto se nismo prije družile. Donijela mi je malu crnu haljinicu s prorezom na leđina i crvene štikle latino stila. Nije zaboravila ni nakit pa sam u vrećici držala hrpu ogrica, narukvica i naušnica.
Kad smo se pozdravile, ušla sam u kuću i uletila pod tuš. Već je bilo osam i pol, a ja nisam bila niti približno spremna. Nakon hladnog tuša ogrnula sam se ručnikom i osušila kosu te nekoliko pramenova lagano zakovrčala. Sa slušalicama na ušima pjevušila sam neke lijeve pjesme i stavljala šminku na lice. Nakon 15-tak minuta ugurala sam se u tijesnu haljinu i otišla u Neymarov walk-in ormar.
-Molim te me zakopčaj.-zaneseno ga zamolim i počnem se diviti svim pustim stvarima. Na sve strane prštile su razne sportske majice, trenerke i tenisice, a bilo je nešto košulja, odjela i svečanijih komada odjeće. Jebote...
-Uuu, nema grudnjaka!-zajebavao me i lagano škakljao po golim leđima. Imao je tako tople i meke ruke. Prošli su me trnci, ali uspjela sam ostati pribrana.
-Samo zatvori.- nezainteresirano mu kažem. Pogledala sam preko ramena i vidjela da je zakolutao očima pa me zakopčao. Nisam ni primjetila da se obukao; nosio je tamne traperice, crnu usku košulju zavrnutu do lakta i crne ljetne Air-maxice.
Nakon deset minuta smo krenuli (napokon!) i došli u noćni klub Red. Tamo me sigurno nebi pustili jer sam maloljetna, ali zbog Neymara su napravilu iznimku. Svi su ga gledali kao pedofila, ali mislim, ja ću za manje od par mjeseci biti punoljetna. Klub je bio glasan, mladenačka duha, masivan. Bio je the club. Uspeli smo se niz stupe u vip sapare gdje su nas dočekali neki njegovi prijatelji i prijateljice. Znala sam da će ovo biti vrlo, vrlo pijana noć. A JA NE SMIJEM PITI. Nakon pola sata što smo se zajebavali u separeu crvenih kauča, većina ekipe preselila se na podij. Konobarica je nosila pića za Neymara iako sam većinu ja popila. Moram i ja nekad si dati oduška. Kad smo već bili pošteno pripiti, i mi smo se preselili na plesni podij. Bilo je toliko ljudi da se nisi mogao kretati. Inaće nisam tip za ples, ali zajedno s alkoholom i elektro glazbom, vladala sam njime. Ionako je to bilo samo skakanje. Nakon dobrih sat vremena vratili smo se na kauč i počeli si prišaptavat svakakve slatke riječi, iako možda i perverze, no sad me bolio kurac za pristojnost. Na kraju smo se zavalili na naslonjač i počeli se žvaliti. Nakon desetak minuta polako mi je počeo ljubiti vrat i pomalo mi dirati stražnjicu.

*  *  *

Unio me u kuću u naručju i lagano me spustio na kauč, a ja sam umirala od smijeha bez razloga.
-Idemo plesati.- vukao me za ruku protiv moje volje.
-Ali neznam ja plesatiiiii.- žalila sam se. On je duboko udahnuo i ispretiskao nešto po mobitelu. Iznenada zasvira Bob Marley: No Woman No Cry. A nemoš... Morala sam popustiti zaplesati.
-Auu, au.- ugazila sam mu na prste i brzo se ispričala. Malo po malo me približio k sebi i stavio mi glavu na rame. Počeo mi je ljubiti već zastarjele ljubavne ugrize. Znala sam: to je to. Rukama sam mu dirala lice i poljubila ga. Ubrzo me dignuo i odnio u svoju sobu. Lagano me bacio na krevet a ja sam mu počela otkopčavati košulju.
-Nije ti ovo prvi put?- tiho me upita.
-Ne.- brzo odgovorim i nastavim ga ljubiti.
-Onda ne trebam biti jako nježan.- reće a ja se lagano nasmijem. Mozak. Ubrzo je on bio bez odjeće, a nisam ni ja dugo zaostala za njime.
I dogodilo se... Tako jednostavno. Tako savršeno. Dogodilo se.

Živite dugo i uspješno ¤♡¤