Part 17- Lost

525 30 1

por Juninhou

por Juninhou

"E" , kratko sam odgovorila Daniu na poruku. "Gle, sorry zbilja zbog poljubca. Samo sam mislio da ima nešto između nas.", brzo napiše. "Krivo si mislio :p " , odjebem ga. "Jeli se još ljutiš?", pita me. "Ne, ne više.", izigravala sam ozbiljnu facu. "A ti i...Neymar? ", očito je još bio u šoku zbog moje povezanosti s poznatom ličnosti. "Još zajedno. I u vezi toga, jesi li ikome rekao?", ponovno sam se zabrinula. "Don't worry", i ponovo sam u njemu našla prijatelja. I onako je to samo bio mali poljubac. Nije da smo se pohvatali ili štogod. Dopisivali smo se još satima... Nema ništa loše u muškom prijatelju, jelda?

* * *
-Jesi gledala novu Fantastičnu četvorku?- Neymar je sjedio na svom kuhinjskom otoku dok sam ja pogledavala u pečnicu svoje muffine.
-Ne, nekako mi ne leži ova nova glumačka postava. I muffini će sad biti gotovi, imaš li kakvu placnu ili štogod?-
-Ja u životu nisam jaje spekao. A neznam, pogledaj gore.-te šarmerski prođe kroz svoju razbarušenu rukom. Ja, kao svaka slaba djevojka, lagano zahihoćem.
-Rocìo, došla ti je poruka.-
-Ček trenutak, vidiš da vadim kolače!-
-Od nekog Dania: "Ma bolest jebate i još jednom sorry na poljupcu." Koji kurac?!-čim su njegove usne prozborile te riječi, krv mi se sledila, srce preskočilo odkucaj, muffini su pali na pod.
-Rocío o kakvom on poljupcu govori?!- još ga je više naljutila moja reakcija. Uspaničila sam se. Koje sam ja jebene sreće! Od svih trenutaka Dani baš sad pošalje ovu poruku i baš je Neymar pročita! K vragu!
-Zbilja nije ništa!- počnem se opravdavati kao da sam upala u neki američki film.
-Jesi li ti to mene prevarila?! HA?! - pucao je po šavovima, ali tko nebi.
-Samo poljubac! I PROTIV MOJE VOLJE.- urlala sam i lagano su mi počele teći suze.
-ŠTO, DOŠAO TI JE I REKAO "HEJ HOĆEŠ SE ŽVALITI" ,TI SI ODBILA A ON JE NASTAVIO PILAT PA SI PRISTALA?! Daj, ne prodaji ta sranja.- dramatizirao je.
-To je bilo poslije svađe, one kad je bila Copa America! Ja sam bila sjebana, on me utješio i pomislio da ima nešto između nas. Poljubio me, a ja sam ga odmah trisnula!- sve sam sa suzama u očima izbrbljala u sekundi.
-Odlazi.- hladno odgovori.
-Ne, NE! Daj molim te, sorry, rekla bih ti, Neymar znaš da mi nije ništa značilo!- plakala sam i uhvatila ga za ruku a on se samo odmaknuo.
-ODLAZI!- i viknuo je na mene, a ja sam obrisala suze, još jednom šapnula oprosti te izašla. Sjela sam na njegov prag, naslonila sam se na zatvorena vrata i rasplakala sam. S druge strane vrata čula sam lagani plač. Iritirajuće. Tako smo blizu, tako smo daleko.
* * *
-Mama?- zvala sam je s vrata stana.
-Rocío, izvedi Khlòe, mora vanka.- začula sam njezin glas kako mi se približava.
-Što je bilo?!- uhvatila me je u suzama.
-Zajebala sam. On... On... -nisam mogla doći do zraka.
-Ššš, smiri se.- zagrlila me, a ja sam je čvrsto držala. Nisam imala nikog drugog; Daniu sigurno neću govoriti o ovome, sa Sandrom više ne pričam, a nikad nisam bila baš bliska sa starim društvom. Ostala mi je samo moja mama. Sada samo se želim uvaliti u kadu, raspaliti Bob Marleya, zaboraviti da postojim.

Znam da je full kratko, ali želim naglasiti ovaj događaj. U planu imam još jedan zaplet i to je to... Približavamo se kraju, nadam se da vam se sviđa ♡ Love u all ♡♡