Svetlo njegove tame

UVOD

Pariz.. Grad ljubavi i svetla. Markos Herera je po ko zna koji put u ovom gradu. Isključivo zbog posla, Francuze ne voli uopšte. Zato mu je svaki dolazak u ovaj grad naporan. Njegova nova lovina je Flor Grin. Istraživao je sve o ovoj Francuskinji. Ono što mu je najinteresantnije u vezi nje je njeno samo ime. Flor znači cvet na francuskom, a grin je zelena boja. Na Markosovom maternjem jeziku bi njeno ime zvučalo Flor Verde. I to mu je bilo interesantno jer joj je i ime i prezime imalo značenje i mogao je prevesti na španski. Sve ostalo u vezi nje, bilo mu je dosadno i prelako za ostvarivanje svog cilja. Flor je imala jako običan život. Sve se svodilo na fakultet, posao u kafiću i jednog jedinog prijatelja. Doduše, motao se i neki Francuz oko nje, ali nisu ništa imali. I iz tog razloga je Markos, čekajući je u svom autu ispred kafića u kom radi, znao da će ovo biti prelako. Ponekad bi mu bili potrebni meseci da istraži neku osobu i isplanira otmicu. Ali Flor je bila skroz obična devojka. Nedelju dana je bilo dovoljno da sazna potrebne informacije. Nije bila kriva za ovo što će joj se dogoditi, znao je Markos to. Bila je ćerka pogrešnog čoveka, i to je sve. Ona nije birala ko će joj biti otac, ali neki ljudi ne biraju sredstva doći do cilja. Znali su da je Sebastijanu Grinu, Flor jedino dete. Zato su unajmili Markosa, jer njegov posao je upravo ovo. Za novac pomaže drugima u podmirivanju računa. 

Markos nije imao nikoga, i smatrao je da je baš zbog toga izabrao da se bavi ovim poslom. Imao je neka svoja pravila u ovom poslu, nije ubijao niti ženu niti decu. To mu je bilo jedino sveto. I to su znali ljudi koji su radili sa njim. Flor bi trebala biti svega par meseci tu, dok se poslovi sa Sebastijanom ne reše a nakon toga je živu i zdravu vraćaju kući. To je prvobitni plan. Ko prvi prekrši dogovor, tada se sve obustavlja. Tako je uvek. 

Markos je pogledao na sat, prošlo je deset sati. Flor bi trebalo izaći svakog časa. Stigla mu je poruka od čoveka sa kojim radi na Florinoj otmici da su kamere isključene. Videvši da je Flor izašla i da zaključava lokal, to mu je bio znak da je sada vreme. Izašao je iz auta i obratio joj se. Devojka se na tren i uplašila jer se pojavio niotkuda, a ljudi u ovoj ulici nije bilo puno u ovo vreme. Razumum joj je govorio da ovo sve miriše na loše, jer ovaj čovek je imao neku tamu oko sebe. Skroz obučen u crno, mračnog pogleda iako se trudio sakriti to. Viđala ga je u svom kafiću već, ali tada joj se činio skroz normalno. Čak su i pričali par puta, rekao joj je da je iz Španije pa su uglavnom na španskom pričali. A sada? Sada je bio poput nekog demona. Ali pogledavši u kameru ispred lokala osećala se sigurno. Možda je ovom čoveku potrebna pomoć, pomislila je. A i ova ulica je bila mirna uvek.

- ,,Hello, do you speak english?" , obratio joj se na engleskom. Znao je sve o njoj, između ostalog da pored francuskog govori kao maternje jezike i engleski i španski. Odlučio je glumiti izgubljenog novajliju. 

- ,,Yes. How can I help you?" , kada se Flor okrenula, on se blago nasmejao jer su se već viđali upravo u tom kafiću. Pravio se kako je nije prepoznao dok se nije okrenula.

- ,,U ovom stranom gradu, gde jedino tebe znam i baš sada. Sreća je bila na mojoj strani očigledno." , nastavili su razgovor na španskom. Flor osećaj nikada nije varao, i iako je ovo isti čovek od pre par dana koji je svako jutro tačno u 8 sati pio duplu gorku kafu i ostajao poprilično dugo, sada joj se činilo da ovo nije on. Markos joj se prestavio kao poslovan čovek koji je došao u Pariz zbog posla. Stalno je bio za laptopom. Naravno da nije imala pojma da je dolazio zbog nje i da su na tom laoptopu bile neke gluposti.

- ,,Kako ti mogu pomoći?" , zatim joj je objasnio kako mu je tobože ćerka bolesna i kako je izgubio telefon, a mora pozvati svoju ženu kako bi proverio koje lekove treba kupiti. Flor je pružila telefon, ali je sve vreme držala tu neku distancu sa njim. Okrenuo je broj i to svoj broj koji je prestao da koristi, i kako je pokušavao tobože da dobije ženu na telefon. Flor je osećala da će se ovo loše završiti, imala je taj neki strah i spremala se zatražiti telefon nazad i pobeći što pre. Markos je to primetio i zato je ovo morao ubrzati. Uhvatio ju je za ruku i spremao se povući za sobom, međutim Flor je istrgla ruku i krenula trčati. Odmah se iznervirao, nije hteo da je truje svakavim supstancama ali izzgleda da neće imati izbora. Flor je vikala i dozivala pomoć na francuskom jeziku. Markos ju je ubrzo stigao i uhvatio. Zatim, stavio joj je krpu na usta. Dok je gubila svest, gledala ga je očima punim mržnje i psovala na francuskom trudeći se da otme od njegov stiska. Ubrzo je izgubila svest, a Markos ju je smestio u auto izustivši ,,Žao mi je, Flor Verde. Danas nije bio tvoj srećan dan."