Svetlo njegove tame

23.

MARKOS

- ,,Ne duri se. Bićeš slobodna uskoro." , vratiću je ocu. To je najbolja opcija za nju.

- ,,Kako to misliš? Idemo u neku drugu državu?"

- ,,Ti ideš." , gledala me je uplašeno. Da li se ona to plaši mene da izgubi?

- ,,A ti?" , upita drhtavim glasom.

- ,,Ja ću da rešim posao sa Pablom."

- ,,Hoću li te ikada ponovo videti?" , klimnuo sam glavom u znak ne. To joj se uopšte nije svidelo, vidim to. Ne sviđa se ni meni, ali šta da se radi. Ovako je najbolje.

- ,,Neko vreme ćeš biti u Maroku. A kada sve ponovo bude u redu, možeš se vratiti i u svoju voljenu zemlju." , oči su joj se nakupile suzama.

- ,,Ne želim bez tebe."

- ,,Flor ne otežavaj ovo."

- ,,Ne želim biti kod čoveka kojeg sam viđala jednom godišnje. Radije bih da umrem zajedno sa tobom." , naglo sam zakočio i pogledao je ljutito.

- ,,To si sada rekla i više nikada!" , dreknuo sam.

- ,,Ne zanima me. Ti si svoj život žrtvovao zbog mene, a taj čovek nije želeo da odustane od jebenog posla zbog ćerke. O čemu mi pričamo ovde?" , vikala je ona sada.

- ,,Ja sam te oteo! Zaljubila si se u mene posle jednog seksa i par lepih reči. Glupa si." , namerno govorim i reči koje ne mislim samo da joj olakšam ovu situaciju. Bolje je da me mrzi, nego da me voli i pati za mnom.

- ,,Namerno ovo govoriš da bi me povredio. I tebi je stalo do mene. Zašto poričeš to?"

- ,,Otkud tebi to?" , bio sam ironičan a ona se počela smejati cinično.

- ,,Daj, ne trudi se džaba. Ti nisi morao ubiti Havijera, nisi me morao spasiti. Nemam pojma zašto se sada ovako ponašaš ali znaj da baš ništa neće promeniti moje mišljenje. Znam da ti je stalo." , stavila je svoje meke ruke na moje lice.

- ,,Flor, ja sam zver." , jedna suza mi sklizne niz obraz.

- ,,Ti si povređena zver sa mnogim ranama na srcu zbog kojih si i postao to što jesi. Molim te, pusti me da te volim."

- ,,Moj svet je previše mračan za tebe. Nisam dovoljno dobar za tebe."

- ,,Dopusti mi onda da budem svetlo u tvojoj tami i da izvučem dobre stvari iz tebe."