Svetlo njegove tame

15.

Sledećeg jutra kada se Flor probudila zatekla je Markosa u kuhinji. Noćas se kasno vratio kući pa ga nije ni čula. Uopšte nije znala kako da se ponaša posle onoga juče. On je njen otmičar, juče ju je poljubio i ne može se zakleti da joj se to bar malo nije svidelo. Trebalo bi da ga mrzi, da mrzi svoje usne koje je on svojim usnama dotakao ali nije bilo tako. Cela ova situacija je bila previše komplikovana. Nije mogla reći da je želela nešto sa njim, daleko od toga, ali isto tako nije mogla sa sigurnošću reći da joj se onaj poljubac u potpunosti gadio.

Ustala je iz kreveta i tada ju je Markos, koji je bio okrenut leđima dok je spremao jelo u kuhinji, video. Spremio je omlet i na dva tanjira stavio hranu. Na stolu je spazila lek koji mu je tražila juče. Markos je seo na jednu od stolica i krenuo jesti.

- ,,Sedi, nemoj da se ohladi." , uradila je kako je rekao a onda je nastala čudna tišina. Oboje su razmišljao o istoj stvari, o onome juče. I što je bilo najgore od svega, i jedno i drugo su predosećali da ovo drugo razmišlja o onome juče.

-  ,,Hvala za lek." , lupila je prvu stvar koja joj je pala na pamet samo kako bi prekinula tišinu.

- ,,Obišao sam nekoliko apoteka, ali eto. Našao sam na kraju."

- ,,Hvala ti."

- ,,Vidi, ja ne volim da dužim sa nekim uvodima i slično. Reći ću ti direktno ono što imam reći."

- ,,Radi se o onome juče?" , pretpostavljala je.

- ,,Jeste. Ja sam juče pogrešio, nemam pojma šta mi se dogodilo. Želim ti reći, da od mene kao od svog otmičara sve možeš očekivati ali da te povredim na onakav način ne. I dobro je što se sve onako završilo, inače bi sve bilo samo komplikovanije."

- ,,Koliko je suluda ova cela situacija. Ti moj otmičar, a pogledaj celu ovu situaciji. Jedem omlet sa tobom u tvom privatnom stanu, juče si želeo spavati sa mnom."

- ,,Veruj, i meni je čudna. Nikada mi se ovo nije dešavalo. Nevezano za ono sinoć, nikada mi se nije dešavalo da se ovako ponašam prema svom taocu. Sama kažeš, doveo sam te u svoj privatni stan. Ko zna, možda je i do ljudi sa kojima radim. Pre se nije dešavalo da neko bude toliko blizu toga da pobegne. Nisam te mogao ostaviti sa Žakom, to je svakako jedan od razloga zašto si ovde."

- ,,Jesam li ja neki posebni taoc?" , upitala je ironično.

- ,,Ko zna. Nikada ni sa kim nisam pričao ovoliko, a kamoli da ga dovedem u stan."

- ,,Ja sam skroz zaboravila da pitam, ovo je krajnje smešna situacija ali šta je sa tvojom devojkom. Možda čak i sa ženom i decom? Šta će oni da kažu ako me zateknu ovde?" , ovo joj je zaista tek sada palo na pamet. Uopšte nije razmišljala o toj činjenici da je u njegovom privatnom stanu i da on možda ima ženu i decu, eventualno devojku. Doduše, ovo joj je više ličilo na neki stan koji bi mogao deliti sa devojkom, eventualno ženom jer je premalo nameštaja bilo.

- ,,Nemam devojku, a kamoli ženu ili decu."

- ,,Zašto? Ti si čovek u finim godinama. Trebao bi već da imaš decu."

- ,,Ne želim decu, nije mi to potrebno."

- ,,Želiš ceo život biti sam?" , bila je iznenađena.

- ,,Pogledaj posao kojim se bavim, kakva žena kakva deca."

- ,,Zar nema nazad za tebe? Zar ne možeš prestati da se baviš ovim odvratnim poslom?"

- ,,Ja sam svoj put davno izabrao." , ćutala je jer zaista nije znala šta da kaže a da ne prekine ovu normalnu komunikaciju. Itekako je ona njemu sada mogla reći svašta, ali nije želela svađu. Bolje je ovako.

,,I ti si odbila onog dečka što te je zaprosio? Zašto se nisi udala i skrasila?" , upitao je Markos posle malo duže tišine.

- ,,Ne želim se udati."

- ,,Zašto? Imaš skroz normalan život, šteta za tebe da budeš sama."

- ,,Ne mogu da imam decu i jednostavno ne želim svom partneru to da uskatim."

- ,,Nisam iskusan u ovakvim razgovorima, ne verujem u ljubav ali ću te reći filozofski ovo. Ako je ljubav prava, prihvataju se valjda i nedostaci partnera. Ne mora da znači da je dete presudno i da ga morate imati."

- ,,Pa nije, ali svi momci koje sam upoznala su to želeli. To je bilo očigledno."

- ,,Ne razumem se u ta vaša osećanja, ali reći ću ti iskreno da mi je žao. Izgledaš kao da bi bila dobra majka. Bila si divna prema onom jagnjetu, ko zna kakva bi bila tek prema detetu." , odgovorio je zamišljeno dok mu je na pamet pala njegova majka koja je njega u kontenjeru ostavila.

- ,,Stvarno to misliš?"

- ,,Da."

- ,,Hvala ti. Drago mi je što tako misliš. Ja baš volim decu, ali jebiga. Sudbina je drugačije htela."