Svetlo njegove tame

18.

Flor se probudila pre Markosa, uspaničila se videvši ga kako spava nedaleko od nje. Stojala je ukupana u mestu, razmišljajući šta da uradi. Bacila je pogled na vrata. Ključ je bio tamo. Raskolačila je oči od sreće. Ne može da veruje da je Markos napravio toliki propust i da je ostavio ključ u bravi. Znala je da još ništa nije završeno, Markos spava nedaleko od nje ali ima nade. Samo treba nekako da uspe da se neprimetno izvuče iz kreveta i izjuri. Ni sama ne zna gde bi otišla, ali govori tečno španski. Rekla bi šta joj se dogodilo, zamolila bi da neko pozove policiju. Imala je itekako nade da se može spasti samo da izađe odavde.

Laganim potezima je krenula da se pomiče kako bi ustala iz kreveta. Pri svakom pomeranju bi pogledala u Markosa, nije se budio, na njenu sreću. Srce joj je kucalo jako brzo, bila je uplašena ali znala je da mora biti jako oprezna. Nema pojma šta će biti sa njom ako je Markos uhvati, ali morala je pokušati.

Uspela je ustati iz kreveta, Markos ništa nije osetio. Počela je otvarati vrata, koja su dođavola uvek škripela prvi otvaranju. Kada je shvatila da se Markos budi, naglo je povukla vrata i otvorila ih je. Shvativši da su to vrata, Markos je odmah ustao. Pogledi su im se sreli. Njene oči su bile pune straha, a njegove ljutnje. Znala je, sada ili nikada. Odmah je istrčala, bosa u spavaćici. Markos je odmah za njom potrčao. 

Uletela je u lift i iako se Markos svim silama trudio stići i zaustaviti lift, Flor mu je umakla. On je odmah krenuo juriti stepenicama. 

Drhtala je od straha, bolje da je ubije neki auto nego da je Markos uhvati. Smatrala je da je u stanju da je ozbiljno povredi zbog ovog bega. Zato je znala da nikako ne sme stati. Izašla je pre njega iz zgrade, međutim srela se u dvorištu sa Havijerom.

- ,,Da li sam ti nedostajao, lepotice?" , pokušala je proći pored njega i izaći, ali bezuspešno. Uzeo ju je u naručje i držao. Odmah je pomislila da nema sreće. Gotovo je, uhvatiće je i Markos će je ubiti sada. Nije imala pojma da Havijer uopšte nije ovde po Markovom naređenju. 

Markosu je sve bilo jasno kada je izašao napolje i video Havijera kako je drži. Znao je da ga je Pablo poslao i definitivno ovo neće izaći na dobro.

- ,,Pusti je odmah." , uperio je pištolj u Havijera. Flor ništa nije bilo jasno. Zašto bi Markos ubio svog čoveka i zašto bi mu rekao da nju pusti. Pa zar je nije uhvatio upravo zbog njega?

- ,,Žao mi je, više mi nisi šef. Ovo je naredba sa vrha." 

- ,,Glup si ako misliš da ću te pustii da odeš sa njom." 

- ,,Ne sećam se da sam tražio tvoju dozvolu. Pablo je rekao da će devojka biti kod nas dok se ne opametiš i shvatiš da njena pička nije vredna ovoga što radiš." , zatim je izvadio pištolj i uperio ga u Markosa. Flor u ovom trenutku nije znala koga da se plaši.

- ,,Havijere, poslednji put te upozoravam, pusti devojku." 

- ,,Imam dozvolu za ovo, i veruj mi od srca je." , upucao ga je u gornji deo leve ruke. Markos je mahinalno pao na kolena, ali znao je da ne sme dozvoliti da je Havijer odvede. 

Havijer je krenuo prolaziti kroz kapiju, držeći za ruku Flor koja je vriskala. U pet sati ujutru nigde nikoga nije bilo. Pre svega jer je ovo zabačen kraj, a zatim jer u ovoj zgradi živi jako malo ljudi koji su definitivno čuli zvuk pištolja i koji će verovatno uskoro izaći da vide o čemu se ovde radi. Markos se nadao da nigde neće biti nikoga jer ako neko ovo vidi, smrt mu ne gine.

Premišljao se gledajući kako Havijer odvodi Flor. Znao je da nema vremena za razmišljanje. Uperio je pištolj u Havijera i strelac poput njega, bez obzira što je ranjen, nije mogao da promaši ono što je i ciljao. Havijerovu glavu. Pao je kao kap, a krv se prosula i po Flor. Još više je počela vriskati. Markos je ustao i osmotrio teritoriju. Stavio je Havijera na leđa i strpao ga u gepek svog auta koji je bio parkiran ispred. Flor je i dalje vriskala i samo još više izluđivala Markosa. Markos je zatim došao do nje i grubo je strpao u auto.