Svetlo njegove tame

22.

FLOR

Sledeće jutro je bilo nešto najlepše što mi se dogodilo u poslednje vreme. Doručkovali smo i pričali najnormalnije. Ispričao mi je da nema žive rodbine i da zaista na ovom svetu ima samo sebe. I sada mene. Shvatila sam da ne želi previše da priča o prošlosti, to je sigurno bolna tema za njega. Ja sam više od njega pričala, o fakultetu, nekim ludorijama.. I bilo nam je zanimljivo. Kao da on nismo to bili on i ja, već neko drugi. Lagala bih ako bih rekla da nisam srećna. Na trenutak sam se zamislila, i Markos je to primetio te me je malo prodrmao.

- ,,Otišla si u oblake."

- ,,Malo."

- ,,Sve će biti okej. Ne brini. Obećavam ti da ćeš živeti."

- ,,Markose, nije stvar samo u tome. Kakav će biti moj život? To je pitanje. Ne želim ceo život da se skrivam." , kažem iskreno. To onda život nije. Takav život mi ne treba.

- ,,Zahvali se ocu na tome."

- ,,Ne zaboravi da si me ti oteo." , prebacim mu.

- ,,Ne zaboravljam ja to. Ali i ti ne zaboravi moju čuvenu rečenicu.." , privuče me u zagrljaj.

- ,,Da si se ti pitao, ja bih i dalje živela svoj dosadni život u Francuskoj. Je l' tako?"

- ,,Tako je." , tako mi prija njegov zagrljaj, njegovo prisustvo. Već odavno ništa nije normalno, pa zašto bih uskraćivala sebi ovu sreću? Pa dokle god ons trajala.

- ,,Šta će sada biti?"

- ,,Smisliću nešto u medjuvremenu."

Kasno te noći me Markos, nimalno nežnim gurkanjem budi. Otvaram oči izbezumljeno, on drži moju jaknu i pokazuje mi da se obučem.

- ,,Šta je bilo?"

- ,,Treba ti pola sata da se probudiš. Strašno." , kaže zajedljivo. Ja obučem jaknu i dalje ga upitno gledam. Ne razumem gde idemo.

- ,,Flor, mnogo pitaš." , doslovno drekne.

- ,,Opet krećeš da se ponašaš kao grubijan"

- ,,Možda zato što to i jesam." , samo zakulutam očima. Nema meni sreće sa ovim čovekom definitivno. Juče smo vodili ljubav, a sada smo kao neki stranci.

Izašli smo iz kuće, zagrlio je onu ženu na izlasku. Pretpostavljam da se više nećemo vraćati ovde. Ne znam šta je u njegovoj glavi, šta sledeće planira.

Ušli smo u auto, a ja sam ćutala sve vreme. Ništa mi ne govori, mislila sam da ćemo nakon onog juče imati bolji odnos. Koja sam ja budala. Zaljubljujem se u svog otmičara i planiram budućnost sa njim. Baš veselo. Upravo me stvarnost udara u glavu i govori mi da sam velika budala jer sam verovala u to.

- ,,Ne duri se. Bićeš slobodna uskoro."