Svetlo njegove tame

Bonus poglavlje

Nakon izlaska iz naše nekadašnje kuće, ugledah Markosovu siluetu. Da li sam to počela ludeti?

Odmahnem glavom i nastavim hodati, međutim zaustavi me nečija ruka. Markosova ruka. Pogledam ravno u oči čoveka koji je isti moj Markos. Ovo nije moguće. Markos je mrtav.

Krenem drhtati, ali i dalje ne puštam Migelovu ruku dok nas čovek koji je preslikan Markos gleda sa divljenjem i suzama u očima. Nemoguće je. On nije živ.

Sa druge strane ulice se pojavljuje moj otac, odmah mu otrčim u zagrljaj, i dalje držeći za ruku Migela, jer imam osećaj da ću izgubiti svest od šoka.

- ,,Tata, ko je ovaj čovek? Molim te, reci mi da ne ludim."

- ,,To je Markos. Živ je." , kaže sa knedlom u grlu. Kako je to moguće.

- ,,Tek danas si pročitala dnevnik?" , kaže gledajući u svesku koju čvrsto držim u ruci.

Markos mi tada raširi ruke, dobro poznati osmeh vidim. Ovo je on. Ne znam kako je to moguće. Neverovatno mi je za verovati, ali želim da verujem. Iz sve snage ga zagrlim dok oboje plačemo reku suza.

- ,,Kako je ovo moguće?"

- ,,Zahvaljujem svom tastu što sam živ."

- ,,Pokazali su mi tvoj leš.."

- ,,To nije bio njegov leš, Flor." , objasni mi otac.

- ,,I za to zahvali ocu."

- ,,Marokanci su sredili Pabla, zato se Markos mogao vratiti."

- ,,Prokletih pet godina sam patila za tobom, gušila se u suzama, ne znam kako ste vas dvojica mogli to da dozvolite? Kako mi ti, oče, glavni akteru ove igre nisi mogao reći da je živ? Video si koliko sam se mučila pateći."

- ,,Flor, nije bilo izbora. Veruj mi." , tada je Markos čučnuo i Migel mu je postiđeno prišao.

- ,,Tata se ipak vratio, zar ne?" , rekla sam uz smeh pomešan sa suzama.

- ,,Bogovi su ispunili moju želju?" upita Migel gledajući u mene. Potvrdno mu klimnem glavom.

- ,,Flor, sve ćemo nadnoknaditi. Obećavam ti."

- ,,Stvarno to želim. Samo, potrebno mi je vreme da prihvatim da je moj rođeni otac ćutao na moja oplakivanja živog čoveka." , prokomentarišem zajedljivo.

- ,,Da li bi radije želela da je mrtav?" , kaže moj otac istim tonom.

- ,,Naravno da ne."

- ,,Onda budi srećna. Svakako sam sve ovo učinio samo zbog tebe." , priđe mi te me zagrli. Uzeo je Migela i odveo ga sa sobom da bismo Markos i ja razgovarali nasamo.

Otišli smo do izvora, gde smo i ranije odlazili dok smo živeli ovde. Pokazao mi je svoje rane od operacija po stomaku. Bolesnik Pablo mu je rasporio stomak. Zato nikada i nije bilo sumnje da je možda živ. Duša me moja boli dok prstima prolazim po njegovim ožiljcima.

- ,,Stalno sam imao informacije o vama. Gledao sam kako Migel raste. Duša me je bolela jer sam znao da mnogo patiš. Ali razumi, nije bilo drugog načina."

- ,,Mislim da je moj otac mogao da mi kaže da si živ."

- ,,Mogao je, ali, Flor odala bi se. Znam da si mnogo patila, i duša me boli zbog toga, ali da nisi znali bi da sam živ a onda bi krenuli na vas."

- ,,Zašto sam neke stvari saznala tek u dnevniku?"

- ,,Zato što je tako trebalo."

- ,,Šta će sada da bude?"

- ,,Sada je vreme za sreću." zagrlio me je i nastavio ,,Znaš dok sam umirao, tačnije dok se moj pametni tast nije setio da me spasi, nisam video mrak već svetlost. Samo svetlost i tvoje oči." , pomiluje me po licu.

- ,,Napisao si u dnevniku da sam ja svetlo tvoje tame?"

- ,,Jesam. Zato što ti to i jesi. Od kada si ušla u moj život. Promenila si me, znaš li to?"

- ,,I najhladnija santa leda se otopi kada joj se približi previše toplote." , kažem te prislonim svoje usne na njegove.

- ,,Obećavam ti, sada je vreme za sreću. Nadnoknadićemo sve."

user231231 , uživaj u ovom poglavlju draga! Eto ga bonus poglavlje koje si toliko tražila. I ne samo ti, već svi ostali kojima je draži srećan kraj. Uživajte! ❤