Svetlo njegove tame

8.

Tu noć Markos oka nije sklopio. Celu noć se prevrtao i pokušavaju zaspati, ali mu se nije dalo. Gušilo ga je nešto iznutra. Neki nemir u njemu. Izašao je na terasu i posmatrao celo to mesto. Mesečina je sve obasjavala, bio je to neki poseban pogled. Novembar je, i za to doba godine je standardno hladno ali ova hladnoća je davala neku posebnu čar ovom pogledu.

Posmatrao je zvezdano nebo i mesec kako se obasjavaju po šumi, a vetar bi katkad prohujao i uneo neku čudnu jezu njegovom telu. Pitao se kada će biti završeno sve ovo sa Flor, i odlučio je da nakon ovog posla uzme neku dužu pauzu. Da ode što dalje odavde na neko određeno vreme. Takođe se pitao šta je to tako čudno u vezi Flor, sve ovo mu teško pada. Sve ovo ga umara. Želeo bi je odmah pusiti. Nikada nije bilo ovako. Znao je da mu je posao pogrešan ali isto tako je znao da se izbori sa svim tim. Sada se čini da je skrenuo sa svog puta.

Vuklo ga je nešto da uđe u njenu sobu, da vidi da li spava. Ni sam nije imao pojma zašto se uputio ka tamo ali uradio je to. Došao je do njene sobe i otključavši vrata ušao. Flor je spavala otkrivena, prišao je i pokrio je. Video je pored vrata čašu, bilo mu je jasno da pokušava da prisluškuje razgovore. Zatim je izašao iz njene sobe i naravno zaključao vrata.

Flor ga je osetila, nije mogla rečima iskazati svu mržnju koju je osećala prema njemu. Sve što je želela je što dalje otići odavde. 

Razmišljala je o tome koliko je njen život do skoro bio skroz normalan. Nije imala neko savršenstvo od života, ali barem nije bila oteta i odvedena u drugu državu. Sve bi dala da se vrati tom životu.

Sledećeg dana

Markos je ušao tek popodne u sobu, nije videla niti Havijera niti Žaka tu. Bila je gladna i pitala se zašto ih nema do sada. Čuvši otključavanje vrata nadala se da je hrana tu, no videvši Markosa praznih ruku zbunila se.

- ,,Imam predlog za tebe." , Flor ga je gledala bledo a on je nastavio ,,Daš mi reč da se nećeš glupirati i ješćeš napolju." , njene oči su zasijale od sreće. Pozitivno je klimnula glavom i pošla za njim. 

Na terasi je bio postavljen sto sa hranom i bilo je zaista dosta hrane, smestila se na slobodno mesto i poput nekog siročeta tražila dozvolu da jede. Gledala ga je bledo čekajući da joj kaže da sme jesti. Ponašala se poput nekog poslušnog kučeta.

- ,,Šta čekaš?"

- ,,Sva ova hrana je za mene?"

- ,,Ne vidim nikoga sem tebe ovde. Naravno da je sva hrana za tebe. Nakupovao sam svašta jer si bolesna. Išao sam do centra po nekakve vitamine, Žak takođe nije bio tu i eto. Zato ti je doručak kasnio." , Flor je zatim krenula jesti i naravno razmišljala posmatrajući dvorište kako da pobegne. Markos je čitao novine, standardno je pored njega bila kafa i to najjača moguća kada jer je samo takvu pio.

- ,,A kako se ti zoveš?"

- ,,Što te to sad zanima?" , Flor je zakolutala očima i nastavila posmatraiti dvorište, Markos je to video pa je smrknuto dodao ,,Ni ne pomišljaj."

- ,,Ne radim ništa." , branila se.

- ,,Bolje ti je."

- ,,I hoćeš li mi reći ime?" 

- ,,Ne pravi se luda. Čula si kako pričam sa Havijerom i Žakom sto puta i svih sto puta naglašavaju moje ime."

- ,,Sa tobom čovek ne može ni da priča. Baš sam ja slušavala vaše razgovore." , kaže pomalo ironično.

- ,,A da, a ona čaša pored vrata stoji tek tako." , zakolutala je očima.

- ,,Kako god. A mogu li znati što si me pustio napolje i hoću li ikada biti bez zaključanih vrata? Venem u onoj sobi." , pita punih usta.

- ,,Nemoj se udaviti, molim te." , kaže ironično ,,Što se vrata tiče, uvek će ti uvek biti zaključana jer oboje znamo da bi pobegla prvom prilikom. Za izlaske napolje ćemo videti. Ovo je danas samo jer si bolesna da se nadišeš svežeg vazduha."

- ,,Sjajno. Ne vidim moja druga dva otmičara."

- ,,Jednog više nikada nećeš videti, a drugog vrlo brzo." , Flor je ispao zalogaj iz usta. Odmah je pomisila na najgore.

- ,,Ubio si ga?"

- ,,I zakopao ispred tvog prozora." , kaže pomalo jezivo. Flor se skamenila a zatim je on počeo da se smeje ,,Vi Francuzi izgleda verujete u sve što vam se kaže. Prirodno ste glupi ili šta?"

- ,,Na moje oči si ubio nedužnog čoveka, nemamo razloga diskutovati dalje. Od tebe sve očekujem." 

- ,,Havijer je bio moj partner, ne bih ga ubio. A svakako ja ne odlučujem o životima njih dvojice, ima ko o tome brine." , završio je razgovor sa njom rekavši ovo. Onda se ona skroz zbunila. Šta ovo znači? Ako su sva trojica partneri i ako neko treći o svemu odlučuje, onda bi to značilo da Markos nije njen posredni otmičar već samo jedna od karata cele ove igre.