Svetlo njegove tame

5.

Flor je uspela pobeći od Žaka i Havijara ali isto tako je uspela i da se izgubi u ovim šumama. Sa druge strane, Žak i Havijer su se vratili kući jer je nakon traženja nisu uspeli naći. U međuvremenu se i Markos vratio kući. Vikao je na obojicu kako su dozvolili da se to desi, zašto su se vratili bez nje. I nakon silne vike i dreke sva trojica su se vratili u šumu tražeći je. 

Markosa je obuzeo neverovatan strah, razmišljao je o tome da je ona glupa, da ne poznaje ovo mesto. Šta ako joj se nešto dogodi? Šta ako je ne uspeju vratiti? Ovo bi bio prvi propali njegov posao. Bio je besan, na sebe pre svega. Nije mogao da ih ostavi same sa njom ni na pola sata.

- ,,Nećemo je naći." , kaže umorno Havijer.

- ,,Kada ćemo javiti Pablu?" , doda Žak.

- ,,Ućutite obojica, ovo je vaša greška!" , poviče ,,Ako ne nađem devojku, ubiću vas obojicu. Svega mi. Sa kakvima ja radim." 

- ,,Naći ćemo je." , Markos je pogledao Žakla samo popreko.

- ,,Ima li vukova ovde?" , pričaju između sebe Žak i Havijer. Markos samo zakoluta očima i nastavi hodati.

- ,,Nemam pojma kako vam je palo na pamet dozvoliti joj da pomogne."

- ,,Shvati, izgledala je loše. Obojica smo se zbunili, znali smo da ćeš vikati ako joj šta bude i eto." , apsolutno ništa mu nije rekao već je nastavio hodati, ali na suprotnu stranu od njih. Začuo je neko šuškanje i znao je da je to Flor. Kada je shvatila da ju je video, trčala je brzinom svetlosti. Markos je odmah potrčao za njom. 

Jurili su se poput mačke i miša, Markos je video da Flor prati svetlo koje je dopiralo iz istočnog dela šume. Markos je znao da je tamo neka drvena kućica, ali mu nije bilo jasno otkud svetlo tamo. Znao je da nije bilo nikoga kada je birao kuću. 

Flor je bila brza, ni sama nije imala pojma odakle joj tolika snaga i brzina sada. Davala je sve od sebe samo da je Markos ne stigne. Lagao bi ako bi rekao da mu je bilo lako juriti je. Ona je vrištala sve vreme, bio joj je za petama ali nije je uspeo stići. 

Čim je stigla do kućice, krenula je lupati na vrata ali ju je Markos sustigao i odmah odvukao od vrata uhvativši je oko struka. Opirala se i vrištala i taman kada je pomislila da je sve gotovo, neki čovek je otvorio vrata. 

- ,,Pomozite mi, oteta sam!" , Markos ju je odmah pustio a Flor je dotrčala do tog čoveka.

- ,,Šta se ovde dešava?" 

- ,,Nije baš tako. Vidite, moja devojka i ja  smo se malo šalili i.." , pokušavao je objasniti ali čovek je bio pametan.

- ,,Ne verujte mu, ja nisam odavde." , u suzama je govorila na španskom, a onda je dodala da je iz francuske i to na francuskom, kako bi to dokazala ,,Je viens de France. Plaese help mi." , čovek je zaista bio dobre duše. Uzeo je telefon i krenuo zvati policiju. Naravno da joj je verovao.

- ,,Vidite, gospodine, nema potrebe za tim što radite. Zaista nije sve onako kako izgleda.." , Markos je opsovao videvši da čovek ne odustaje. Onog trenutka kada je čovek prislonio telefon na uho, Markos je izvadio pištolj, koji je bio upasan u farmerke iza leđa, i upucao čoveka direktno u glavu. Flor je bila blizu njega, ali Markos je bio dobar strelac, znao je svoju metu. Flor nije bila ni okrznuta metkom, ali čovekova krv je otišla po njoj. Tresla se od straha, Markos je tada prišao i pucao u telefon. Uhvatio je Flor za ruku i povukao za sobom rekavši ,,Upravo si čoveka poslala na put bez povratka, nije bilo potrebe za tim. Zaista."