Svetlo njegove tame

7.

- ,,Izađi. Molim te." , Markos je ustao i slegao ramenima ,,Kako želiš. Doneću ti stvari sada." , rekavši ovo izašao je iz malenog kupatila i odmah ušao u njenu sobu. Kupatilu i sobu je delio jedna mali zid i zavesa. Uzeo joj je garderobu i uneo u kupatilo. Flor ga je pogledala ,,Ako možeš ne ulazi više." , samo je klimnuo glavom i izašao. Zaključao je vrata i izašao napolje. U tom trenutku su se vratili Žak i Havijer.

- ,,Zakopali smo ga." , započne Havijer ,,Kako je mala?"

- ,,Biće dobro. Ko je ostao sa devojkom, a ko je išao po toplomer?"

- ,,Havijer je ostao, ja sam išao po tomplomer. Zašto pitaš? , rekao je Žak. Markos je izdahnuo i jasnoo rekao ,,Havijere, ovde se naši putevi rastaju. Popričaću ja sa Pablom o svemu, biće ti isplaćeno pola iznosa iako ne zaslužuješ. Žak, ti si svoj bonus iskoristio. Još jedna greška i naši putevi će se takođe rastati."

- ,,E nemoj to da mi radiš." , pobunio se Havijer ,,Brinuo sam za devojku, izledala je loše, nisam želeo da joj nešto bude. Zbunio sam se, a i mala je brza video si i sam." , pravdao se. 

- ,,Kroz pola sata pokupi svoje stvari i nestani." , nakon što je ovo rekao vratio se u kuću. 

Video je toplomer na podu kuhinje, verovatno je spao dok su jurili za Flor. Uzeo ga je u ruke i krenuo na sprat. Nakon što je otključao vrata, video ju je kako sedi zamišljena. 

- ,,Stavi da izmerimo temperaturu." , pružio joj je toplomer a ona ga je bacila o zid.

- ,,Kao pravo derište." , toplomer se nije razbio na svu sreću. Uzeo ga je u ruke i prišao joj.

- ,,Kaže mi moj otmičar." , odgovori mu drsko. 

- ,,Ne nerviraj me. Zini." 

- ,,Ne želim."

- ,,Znaš da mogu da te nateram na to."

- ,,U to ne sumnjam. Ti si tiranin." , kaže otrovno, a on joj stisne vlicu i stavi toplomer u usta, no ona je sve vreme jezikom gurala.

- ,,Nemoj da ti ja pokažem šta je pravi tiranin." , bila je tvrdoglava i namerno je odbijala da izmeri temperaturu. Izgubio je živce i još jače joj stegao vilicu, njene oči su se nakupile suzama ,,Flor, nemoj ozbiljno ti kažem. Ne testiraj moje živce. Tanka je granica mog strpljenja. Ne želim da upoznaš moje najgore strane." 

Flor je zatim morala popusti i umirila se. Izmerio joj je temperaturu koja je pokazivala 37.8

- ,,Nije tako ozbiljno. Proći će te do sutra." 

- ,,Nisam znala da si i doktor." 

- ,,Što? Da nećeš možda da pozovemo doktora pa da ga voliš da te spasi? Nemoj, završiće isto kao onaj čika u šumi."

- ,,Ubio si nedužnog čoveka, gde će ti duša čoveče." 

- ,,I ti si nedužna pa sam te oteo. Već smo se uverili da nemam dušu." , bio je hladan. Flor je bilo neverovatno da bilo ko bude toliko mračan.

- ,,Hoćeš li mi reći zašto si to uradilo?"

- ,,Ne budi dosadna,neću ti reći." ustao je ,,Idem da ti ponesem hranu." , Flor ga je uhvatila za ruku ,,Molim te, reci mi. Biće mi lakše da znam." Čudan neki osećaj je prošao njegovim telon na njen dodir i molbe. Začudio se tome ali i dalje nije poklekao. Izvukao je svoju ruku iz njene i rekao ,,Nećeš saznati. Pravila su pravila."