Svetlo njegove tame

25.

MARKOS

Vreme je prolazilo brzo. Flor i ja smo stalno morali biti u pokretu. Ponekad bismo menjali drzave u nedelju dana. Tako smo osuđeni od onda kada sam odbio da predam Flor Pablu. Život mi nikad nije bio ovoliko turbuletan.

Ali srećan sam, valjda. Kod kuće me čeka ona, uvek nasmejana i mila. Nisam baš siguran šta znači biti voljen, ali imam osećaj da se pored nje tako osećam.

Smrt mi za vratom diše, uplašen sam. Ali ne zbog sebe. Već samo zbog nje. Sebastijan i ja smo sklopili dogovor. Ukoliko me Flor ne dobije na telefon dva sata, odmah će pozvati Sebastijana jer će ona biti sledeća. Flor ne zna previše o tome, i ne želim da joj pričam. Svakog dana kada izađem iz kuće, zovem je na svakih dva sata. Samo sam joj rekao da ako me nekad ne dobije moj poziv, da odmah zove Sebastijana. Poslušala me je i nije pitala ništa više, samo je rekla da će tako uraditi.

Ulazim u kuću i Flor me dočekuje radosno, držeći iza leđa nešto.

- ,,Imam iznenađenje."

- ,,O čemu se radi?" , pokazuje mi test za trudnoću koji je pozitivan. Zar ona beše ne može da ima decu?

Flor se zgrozi moje reakcije. Nisam srećan i ne želim da se foliram. Samo prođem pored nje i znam, srušim joj svet.

- ,,Markose, šta je tebi? Zašto nisi srećan?"

- ,,Zato što nemam razloga za to." , kažem hladno.

- ,,Nemaš razloga za to?" , kaže šizično ,,Ti znaš da je ovo čudo zar ne? U sebi nosim deo tebe i mene, znaš koliko sam želela decu i takođe znaš koliko su male šanse za to bile."

- ,,Da sam znao da postoji bilo kakva šansa da ostaneš trudna, više bih pazio."

- ,,Ne verujem šta govoriš!"

- ,,Ozbiljan sam. Moraš abortirati."

- ,,Da li si svestan svojih reči? Čudom sam zatrudnela i ti želiš da abortiram?" , više nije uspevala zadržati suze.

- ,,Da."

- ,,Zašto si takav?"

- ,,Flor, ne duži, abortiraćeš i kraj." , kažem kratko.

- ,,Ne možeš me naterati na to." , približila mi se i uzela moj pištolj koji je stajao iza mojih leđa u pojasu ,,Jedino da nas ubiješ sada, oboje." , kaže misleći na bebu i sebe. Jednom rukom mi stavlja pištolj u ruku, a moju drugu ruku stavlja na stomak.

- ,,Zašto ne shvatiš, Flor? Ne mogu biti dobar otac. Ja sam obični ubica. Ja nisam ni imao oca, ne znam kako to izgleda. Ne mogu pružiti ovom detetu dobru budućnost, zašto to ne shvatiš?"

- ,,Zašto sebi jebeno ne daš šansu? Zašto ne pokušaš bar?"

- ,,Zato što znam da od toga nema ništa. Budala si ako veruješ u suprotno."

- ,,Da li se plašiš da me deliš sa bebom?" , upitala je nesigurno.

- ,,Ne želim dete i to je sve. I naši životi su u opasnosti, zar ne misliš da je sebično da se to dete rodi?"

- ,,Ne znam šta ti se dogodilo u prošlosti, ali sve se može promeniti. Možda ti beba i ja možemo izlečiti sve rane ali ne dozvoljavaš ni da pokušamo. Odmah govoriš ne malom stvorenju koje je deo tebe. Volim te, i sigurna sam da će te i ova beba voleti bezuslovno, i ovo tvoje ponašanje je tako sebično sa tvoje strane."