Gospodin nevolja

4

Ustala sam iz kreveta te odem po kafu da bih sto prije dosla sebi. Tata je na poslu, a majke i Draza nisu na prvoj jutarnjoj zajedno.

-" Dje nam je junak?"

-" Draza je otisao sa Aleksejem po odijelo za svadbu"

Klimnem glavm i nezaintresovano zauzmem svoju poziciju.

-"Aleksej je stvarno divan, ja jos ne mogu da se naviknem na njegovu promjenu. Nekako ostao je ozbiljan i smiren, a fizicki za 4 godine se promjenio duplo"

-" Znam, uvijek je bio lijep"

Nasmijem se svom zakljucku, te ispijem gutljaj vrele kafe ne bih li usta zatvorila.

-" Znas ne bih se bunila da mi je on zet."

-"ni ja se ne bih bunila..."

I kad to izgovorim se zagrcnem

-" Sta pricas gluposto majko, hvatas me ovako sanjivu"

No moj ljut glas je jos vise tjerao da se smije mojim rijecima. Za cudo veliko nije ga pominjala vise  valjda jer sam crvena kao paprika.

-" Idem danas da trazim nesto za svadbu sto bih obukla."

-" Ide li Nata sa tobom?"

-" Doci ce po mene za sat vremen"

(***)

-"Dobra je ova"

Zvanicno posle 6 sati izaberem sve potrebno za svadbu sto sam zeljela. Umorno izadhnem dok vucem kese za sobom, a nata prica na telefon

-"Majko nije mi to blizu, pa covjece ne mogu ostaviti Nadju samu"

-" ajde vidjecu sa njom..."

Jadikovano prekine poziv i usledi par psovki.

-"Trebam da odem do babe i djeda po neke glupoti."

-"Idi, ajde ne bi te zvala da nije vazno, ja cu taksijem"

-" jesi li sigurna?"

-"Sigurna sam"

Ispratila sam je do auta te mahala dok je odlazila. Usputno opsujem par puta jer mi se taksi ne javlja.  Kada i poslednji broj taksista pronadjem i kazu da nemaju nista slobodno odlucim da pozovem Drazena.

-"Zdravo tamo, zaglavila sam sama u gradu sa tonom kesa"

Kazem kroz smijeh, odavno ga nijesam trazila da dodje nedje po mene. Kupili smo auto meni da ne bih zvala svako malo...

-"ja sam sa Oljom kod njenih, ako sad krenem bicu tu za sat ipo"

Uzvratio je mom smijehu svojim ludackim

-"mogu samo zamisliti tebe kako  drzis kese i nervozno hodas gore dolje"

-" dobro, ajde ne trebaju mi tvoje sale sad"

Krenem prekinuti, ali cujem njegovo uzurbano "cekaj, cekaj"

-"Aleksej je  kroz grad od jutros, sad cu ga zvati da te pokupi."

-"Ma ne moras"

Odmah kao iz topa dodam, ali svjesna da do kuce necu skoro ako krenem pjeske sa ovim kesama.  Po prvi put mi zao sto ja nisam uzela svoje auto, biti sa Aleksejem sama je teska stvar cak i za pomisliti.

-"Gde si tacno?"

-"A kod parka"

Prevrnem ocima i bacim kese iz ruka.

-" Dobro poslao sam mu poruku... on ce doci za 3 minuta"

Sjela sam na klupicu iza sebe, znajuci Drazenova 3. Minuta bila sam u uvjerenju da cu prije stici pjeske nego sa Aleksejem  jer drugovi su...  ali Aleksej stigao je tacno za 3 minuta ispred parka. Prepozpnam crni audi, ali i figuru koja izadje iz  auta u farnericama i majci sa vojnickim printom kratkih rukava koja je dozvolila da vidim misice na rukama bez mane oblikovane.

-" Zdravo Nadja"

Njegov glas me trgne iz skenjranja zgodnog tijela te krenem kupiti kese sa zemlje. Nije sacekao da sama to uradim te je prisao i uzeo ih  od mene.

-" Izvini sto te smaram oko ovoga. Mojoj drugarici je nesto iskrslo, a Drazen je sa Oljom"

-" Ne smaras me"

Smjestim se u mirisno auto sa nekom stranom  muzikom  koja je opustajuca.

-"Kuda idemo?"

Ma da samo je jedna stvar bolja od muzike koji Aleksej slusa, a to je nesumnjivo njegov glas. 

-" Idemo kuci..."

Klimnuo je glavom i cini mi se pogledao kratko u mene no moja hrabrost nije dala da se malo okrenem ka njemu i  potvrdim poje pretspostavke.

-"Jesi li i ti bila kod mene prije mene kao i ostali sto su?"

-"Nisam..."

Ne znam zasto ne znam sta da pricam, sta da kazem... Bilo je mnogo lakse u vrijeme djetinjstva kada sam mlatila sve i svasta pred njim, a on me nije ni pogledao.

-"Da li zelis?"

Osjetim da mi srce opet zalupa sada mnogo jace nego  malo pre kad je izasao iz auta.

-"da, voljela bih da vidim kakav si to zadatak dao majstorima."

Cujem da se smije, svi znaju da je perfekcionista i da tacno zna sta zeli u zivoti, kako zeli i zasto nesto zeli. Tako je i kucu zamislio tacno kako hoce i nije mogao da nadgleda radove jer je daleko od njih.

Nastala je tisina koju ometa muzika na radiju.  Ponasam se kao da ne znam da progovorim  dvije prosto prosirene. Ajde nesto bar reci, pitaj samo da ne ispadas glupaca.

-"Kako ti je zaista bilo tamo?"

♡♡♡♡♡♡♡

Danas je dan zena  i duznost mi je da objavim jos jedan nastavak  tako da evo ga upravo napisan ❤🌹