Gospodin nevolja

30

《ALEKSEJEVA PERSPEKTIVA》

Posmatrao sam je apsolutno svaki sekund koji smo proveli zajedno. Posmatram je i sada kako trguje namjernice koje ce sjutra da spremi za zajednicku veceru nasih porodica.  Nesto sto oboje znamo, a trudimo se da zanemarimo je to da veceras dolaze nasi i da ona nece spavati u mom krevetu.

Da budem iskren to je mozda i najgora stvar koja ce da se desi sada kad se vracaju nasi.  Zamislite samo da neko 10 dana spava na vama, natera vas da  ga ceksate dok se ne uspava i to postane neka uobicajena stvar  za ovoje.

-"mislim da sam sve uzela"

Rekla je dok jos jednom provjerava prepuna kolica.

-" Jesi Nani, cijelu prodavnicu si utrpala u  ta kolica"

Smijao sam se  jer je ona detaljista... sada kada sam sa njom proveo 10 dana, upoznao sam neku drugu Nadju. Ne mogu reci da ona nije upoznala mene u drugacijem svijetuz to jest' upznala je mene kada je svijetlo priguseno i kada je bez odjece ali tog Alekseja i ja tek upoznajem jer ocigledno postoji samo kada je Nadja tu.   

-" Aleksej prestani da se zalis, kako da odemo u kupovinu odjece ako ti kukas radi 2 sata kupovine hrane"

-" Nadja osim sto si detaljista ti si i probirljiva do granica ludila..."

-" Pa kako mislis ti da sam izabrala samo tebe jos sa 13... ali ti nemas proizvod koji lici na tebe pa ne mogu da se premisljam inace vjerovatno bih"

-"Ti si stvarno najludja cura koju poznajem"

Privukao sam je sebi i njezno kratko poljubio. Zaboravljam na ljude oko sebe i nas dogovor o tajnosti veze.

-" pa fino ti kazem ja sam gledala, tebe uocila i samo tebe nastojala da uzimam. Probala sam par drugih proizvoda ali ovakve modele nigde vise ne prave"

-"Nadjaaa"

Lupim je po dupetu da se uozbilji  no ona ne prestaje.

-" Ti bi trebalo da me razumijes isto se i tebi desilo... otisao u drugu drzavu isprobao dosta sta i onda se vratio na domace provjereno. Jos sam ti iskakala svuda moguce cisto da me ne zaboravis"

Nisam izdrzao opet sam je poljubio te se ona oglasi da je to to...

-" Ekstra, ajde vodim te kuci da to ostavis pa se vracemo kod mene"

(***)

-"Znas nikada nijesi usao u moju sobu"

I stvarno nije, nikada ni on ni Drazo nijesu usli.

-" Nisam imao priliku za to... Roza?"

Zakikotao se te pridje porodicnim slikama... na mnogima se i on nalazi i bas zato su tu. Prolazio je  i razgledoa kao da je na izlozbi.

-"ovako ces i kod nas da puno sitnica kupis... dopada mi se ovo"

Opet je ucinio to da srce zalupa ludo kao nikada...  je li on to rekao da kod citiram "nas" kupim dosta sitnica.

-"Zasto se cudis, znas da je sve jednolicno sa malo stvari... Nisam imao priliku da ja kupujem nista zbog vojske, a ti sada zivis tamo"

-"Zivim"

Iskezim se te njezno spojim nase ruke i okrenem ga ka sebi  blago gurajuci na krevet.

-"Mastala sam o tome kako bacam na ovaj krevet svlacim sve sa tebe i ljubim te nenormalno brzo"

-"Je li?"

Dotakao je jezikom doljnju usnu i onim njegovim decackim osmijehom me zaseni...

-" Ne znam kako cu spavati bez tebe nocas, ne zelim ni da razmisljam o tome."

-"trebo bi sto pre da saznaju..."

Izustio je dok se ja pomjeram usporeno na njegovom krilu.

-" Znam.. sledece nedelje?"

-"Mmm dobro, sad dodji ovamo"

Povukao me ispod sebe te za tren oka svuce sve sa mene.

-" Sad budi tiha Nani..."