Gospodin nevolja

25

Nakon tusiranja  usao sam u sobu i zatekao je u mojoj majici koja jedva prikriva obdareno dupe. Ne nasmiju me misli o dupetu, vec cinjenica da je u mojoj majici, da ceslja kosu na radnom stolu u sobi. Njen turski sjed  na stolu okrenuta ledja i neka  klasicna muzika piano verzija... sve je to ono na sta bih mogao i na sta zelim da se naviknem.

Prisao sam joj i obgrlio je oko struka njezno ostavljajuci poljubac na njenom vratu.

-" mmm"

Naslonila se glavom na moje rame i ostavila mi dovoljno prostora da mogu da ljubim njen vrat i pravim sitne plavkaste tackice.

-" Vec sam se navikao na ovo"

Prosapucem te se ona okrene prema meni. Njen pogled krene skenirati od bokova ka gore usporeno i temeljno.

-" Sada mogu da gledam bez skrivanja pogleda"

Ujela se za svoji usnu, time jos jednom ucinjela da se osjetim kao da gorim u svom tijelu

-"  Nani necemo da se nadrazujemo"

Prstom njezno pomazim njenu usnu.

-" Dopada mi se tvoje tijelo znas... prije vojske je bilo dobro, ali sada..."

Zazvizdala je i jos jednom me proskenirala.

-" Sjecam se kupanja na jezero... Drazen me zamolio da idem sa njim jer si ga ti natjerala da poveze tebe i Natali na zurku pored jezera"

-" Da Drazen i ti koji tjerate apsolutno svakog ko nam pridje... i ti koji si naglasio pre izlasks iz auta da nema alkohola, a pio pivo sa Drazenom"

-" Ja sam imao dovoljno godina da mogu piti.

-"  I muvati konobaricu"

Podigla je obrve provocirajuci me...

-"  Ti mlada damo nisi imala dovoljno godina da  gledas moje tijelo..."

Prsla je u smijeh, a mene tjerala da zaljubljeno kao klinac gledam u njeno lice.  Boze zasto je tako lijepa.

-"   Znas gospodine nevoljo, dugujes mi brzu obuku pucanja iz pistolja sjutra..."

-" Ono kad sam ti preporucio obuku sa mojim prijateljem..."

Zapocnem, ali mi strucno upadne sa dopunom.

-" Zeljela sam da te ubijem jer ti otvoreno kazem da ocu da  budem sa tom bar izgovor bio i obuka, a ti ladno nista."

Ovoga puta se ja nasmijem, a ona me privuce sebi i obgrli nogama.

-"  Ti ne shvatas koliko je tesko biti pored tebe, a ne raditi nista. Znati koliki haos ce nastati kad se za nas sazna, a poljubiti te... nemas pojma"

Poljubio sam je opet jer sve sto zelim je samo da je ljubim, da ne gubim vrijeme, da  nadoknadim  sve prilike do sada...

-"  Nemoj da odustanes od nas kad bude haosa..."

Osjetim strah u njenom glasu koji mi stvara nemir. Ne zelim da strahuje, zelim da uziva i bude srecna bez sumnje u nas.

-" Samo sam jednom odustao od nas i vise  nikada..."

-"i tada kad si odustao sam te potajno zeljela vise nego sto mozes i da zamislis
"

Prosla je rukom niz moja ledja kada pokusa da se nagne i pogleda u njih, ali je sprecim u tome

-" Aleksej..."

Brzo sam je poceo ljubiti ali znao sam da to nece odvuci njenu paznju. Zaboravio sam na ranu od metka koju imam i koju je ona napipala.  

-" Aleksej zelim da vidim..."

-"Aleksej!"

Malo strozije kaze kada opet pokusam da je poljubim, okrenuo sam ledja i osjetio njene prste kako prolaze rezom na ledjima.

-" Rekli su da ovo nije strasno  bilo i da je samo tackica ostala"

-" I jeste Nani tackica..."

-"Aleksej, ne treba da me lazes... Vidjela sam, znam da si je krio da te ne bi ispitivali ali vidjela sam je... Da li  te boli?"

Suze se krenu nakupljati u njenim ocima i poslednje sto zelim  je da ovaj divan dan zavrsi ovako.. brzo je uzmem u narucje te je odnesem do kreveta na koji je bacim. Brzo pridjem iznad nje i krenem je ljubiti  zeljno dok rukama istrazujem kontrolisano njeno tijelo. Ne zelim da zurim, cak ni kad znam da jedva kontrolisem svoje nagone.  Bar nocas da je ne uzmem, samo nocas da izdrzim...

Uskore se i ona osnazila pa je presla na mene i krenula da me ljubi jos jacom silinom...

-" Aleksej  koliko je bilo opasno?"

-" Nadja proslo je, ne boli me u opste"

-"Zelim da znam istinu..."

-" pucnjava se desila tokom spasavanja taoca prosle godine, predvodio sam tim II i bio ranjen u pokusaju da zastitim jednog decaka kom bi metak vjerovatno oduzeo zivot.  Ljekari su mislili da ce mi otkazati desna strana i da cu izgubiti ruku."

Zastao sam i njeno obrisao suze sa njenog lica

-" Ne zelim da places Nani, ne zelim da u opste o tome razmiljas jer sam sada dobro, u opste me ne bolim. Imao sam jednu tvoju sliku sa velike mature i stalno sam je gledao u bolnici."

-"Cula sam da je tada pored tebe bila neka francuskinja koja te lijecila, bio si sa njom... Drzo je znao koliko je to bilo strasno, stalno je pricao o francuzici, a lupao vrecu par sati kasnije. Tek sad kapiram da je znao koliko si lose, a nije hteo da kaze da nas ne nervira"

-"  I ona je gledala tvoju sliku... Rekla mi je da mozda ipak vrijedi pokusati sa tobom jer necu dovijeka moci sa bjezim od emocija, a ni od tebe..."

-" Gde je ta slika?"

Pokazao je ocima na nocnu ormaric, koji brzo otvorim. Ja u zutoj lepravoj haljini  na velikoj maturi...

-"Odakle ti ta?"

-"Julia mi je poslala... majka mi je pisala o svima, najvisi red je bio o tebi kada si slavila 18-ti na dan velike mature. Poslala mi je i sliku govoreci da imam najljepsu sestricu na svijetu"

-" Najljepsu sestricu..."

-"mhmm o kojoj sam mastao svako vece"

I zbog koje sam pobjegao jer je bila dijete... I sada je ali  to mi ne smeta... u ospte mi ne smeta! Zelim je vise od svega.