Gospodin nevolja

21

Cijeli dan provela sam vjezbajuci violinu na akademiji. Zaista nas je profesor zestoko zaposlio danas i  sve sto sam htela je da samo sto prije zavrsim ovaj naporan dan.

-" Ovaj covjek je uzasan"

Izdahnula sam te po 100-ti put ponovila jedno te isto na violini.

-" Imate pauzu od 10 minuta, pa krecemo opet jos jednom da utvrdimo za kraj"

Kad cujem " utvrditi za kraj"  osjetim olaksanje. Natali se spasila sto danas nije mogla doci zbog obaveza sa djedom i babom jer ovo je pakao od dana kad matori starac utuvi nesto i ceka kao mazga da to ispuni.

Uzela sam telefon da bih javila Natali da nas je zadrzao, no isti tren sam zaboravio na nju.

"  Posle casova cu doci po tebe da idemo na rucak. Poslaji poruku kad zavrsis"

Stisnem zube da ne bih pocela da vristim kao luda od srece.

" Zavrsavam za pola sata"

Posaljem te vratim telefon, naravno da nisam izdrzala tokom probe i pazucica  sam   provjeravala da li je odgovorio.

-"Vama se gospodjice Nadja negde zuri"

-"ne profesore"

Kazem te sakrijem telefon u zadnji dzep.

-" Posle casa gospodjice Nadja  pozivite osobu sa kojom se dopisujete da slusa jos 5 ponavljanja cijele kompozicije... pa vi nastavite da zurite"

-"Profesore..."

-"Ajde Nadja javi osobi sa telefona da moze doci jos pola sata ces biti ovde. Ovo mora da bude bez greske, a ti zuris"

Klimnula sam glavom te izvadik telefon. Nije odgovorio, a blam da mu posaljem poruku me ubijao. 

"Moram ostati jos pola sata. Profesor me je ostavio na dodatno vjezbanje. Ako zelis udji u salu 3 da me sacekas."

Vratila sma telefon te pokazala rukom da mozemo nastaviti. Bio je bez greske ostatak kompozicije i nada da ce čiča zaboraviti  na kaznu padne u vodu jer me je pratio pogledom u stopu.

-" Dobar dan"

Zacujem njegov glas koji me natera da pogledam na vratima. On i vojnickom odijelu. Ne bih da zinem kao  da sam vidjela duha, ali vidjela sam najljeseg coveka na svetu u sexy vojnom  izdanju.
  
-"  Dakle vi ste u mislima ove mlade devojke  koja je zbog jednog pogleda u telefon pozurivala cijelu grupu"

Sklopim oci ne bi li blam koji dozivim zbog profesora nestao, ali ne nije nestao...

-"ja sam taj..."

-" Da li je vama svirala nekada?"

Odmahnuo je glavom te sjeo iza profesora na klupice

-"Oprosticu ti ovoga puta Nadja, odsviraj svom vojniku nesto po zeli. Pocni kad izadjem"

Boze vidim li ja to osmijeh na njegovom licu dok spusta pogled da ga sakrije?

-" Hvala..."

Nekako izustim dok spor kao puz profesor krene izlaziti  iz sale. Pogledala sam u njega, a on vec je gledao u mene nekim posebnim pogledom. Stojim sama na bini, on sam u cijeloj sali i sviram samo za njega...

-" Romance in a Major se zove kompozicija"

Kazem sta cu svirati te zapocnem svoj performans. Kompozicija koji sam svirala u srednjoj muzickoj i koji sam najvise voljela.

Po nekad bih ga pogledala, taj stav i pogled kojim me posmatra. To savrseno tijelo koje se udobno smjestilo i sexy zauzima sjediste u sali. Kada odsviram i poslednju notu poceo je aplaudirati dok se meni osmijeh rasiri na usnama.

-"Drago mi je sto sam te ometao porukama tokom vjezbanja jer sam dobio priliku da sviras samo za mene..."

-"Izvini sto sam te uvalila u ovo"

Odlozim violinu te mu pridjem kada mi on pruzi ruku koju prihvatim i skocim sa bine. Zastala sam tacno ispred njega i pogledala ga od glave do pete.

-"Meni je drago da te vidim u uniformi"

-"Dopada ti se?"

-"Mnogo...zasto si danas isao u kasarnu?"

-"Mozemo li prvo ici do mene da se presvucem?"

-" Naravno,  ne zelim da se sav zenski rod okrece prema nama"

-" Shvatio sefe.."

Vojnicki me pozdravi te krenemo zajedno prema izlazu... Je li on to upravo iskulirao moje pitanje?

♡♡♡♡♡

Evo ga jos jedan 🙋🏻‍♀️