Gospodin nevolja

11

AvanturisticGirl  mi je skratila muke i nervozu  oko pomijesanih djelova...  Hvala puno ❤
♡♡♡♡♡
Probudio sam se nikad veseliji... Vojnicke navike da spavam samo do 6 ujutru su mi sada draze nego ikada. Lezala je na meni njen topao dah je na mom vratu, a moje ruke  su na dnu njenih ledja i cesto bih njezno prosao njihovom duzinom. To sto moja majca nista ne prikriva jer se tokom noci sklonila sa njenih oblina  mi  postaje najdraza majca koju imam. 

Gresan sam poprilicno jer uzivam u ovim stvarima ali koliko volim ovu djevojcicu toliko duplo vise volim zenu u njoj. Koliko  bjezim od nje godinama iza, toliko duplo vise zelim da sam pored nje. I nije to bunt jer je zabranjena, covek kad oce bunt nadje ga ovo je vec nesto drugo. Nesto neopisivo zbog cega se borim jos kad nije bila ni velika devojcica. Je li to moj bolestan um? Ili srce koje nema pojma koliko ko ima godina vec samo voli? 

Kroz san se polako sklonila sa mene te me oslobodi da mogu da izadjem iz kreveta i odradim brz trening dok se ne probudi. 

《 NADJINA PERSPEKTIVA》

Kad se probudim i shvatim da Aleksej nije pored mene osjetim val razocarenja. Covek je pobjegao od budale. Kao neki kreten sam!

-"uhh Nadja"

Kazem krzo zube sebi dok oblacim brzo svoju haljinu kako bih otisla odavde. Sramota me je! Koji sam ja idiot "ostani sa mnom" i " ima mjesta pored mene" su nista nasprem onog momenta " Plasis li se ti mene"

Da skocim sa drugog sprata i polomim se  ne bi mi bilo zao!  Ne umijem ja da se ne blamiram kao drugi ljudi! Da cutim legnem spavam. Polako se spustim  te krenem prema izlaznim vratima

-"Dobro jutro"

Okrenula sam se ka njemu koji je u trenerci za sankom ispio kafu i citao nesto na tabletu. Dakle nema bijega, ali ima pravljenja da se ne sjecam svojih izvala. Ne stvarno pretjerujem...

-" Izvini za gluposti koje sam radila sinoc, jesam li bila grozna?"

Namrstim se i pridjem mu dok mi on pruza kafu.

-" Nisi bila grozna.  Iznenadjen sam da ne pravis neki haos kad si pijana"

Osmijehnuo se i proskenirao me te procistio svoje grlo.

-"Jesi to krenula da bjezis?"

-"Jesam"

Izdahnem te popijem gutljaj kafe. LAZI NADJA SAD ILI NIKAD

-"Kad se napijem ne sjecam se nicega, a sigurno sam pravila neke gluposti."

-" Nisi. Nadam se da si lijepo spavala. Hoces li da negde doruckujemo ili da ti spremim dorucak?nisam ocekivao da ces ovako rano ustati"

-"Ne trebas nista spremati... Ova kafa mi je spas"

Klimnuma sam glavom te prosekirala savrsenstvo ispred sebe. Jebeno ne shvatam  sta mi fali, sta mi fali pa je prema meni hladan. Nisam njegov tip, nisam ni njegov nivo. Ja sam balavica koji pazi samo jer ga svi njeni vole.

-" Mozes li se spremiti za 10 minuta?"

-" kako mislis? Dje?"

-" Dorucak, znam dobro mjesto. Rekao sam Drazenu da si kod mene i da dolazimo tamo"

Klimnula sam glavom  te ustala da bi sto prije krenuli. Rekao je Drazenu da sam kod njega, znaci rekao je da sam se napila i da sam bila nesposobna da dodjem kuci.

-"Zasto si rekao Drazenu da sam kod tebe?"

Po malo ljuto pitam.

-"Jer je  tvoja majka srela tvoju drugaricu jutros ispred pekare.... Pitala je gde si ti, ona   je rekla da si sa mnom sinoc otisla. Drazen me zvao  da dodjemo, nisam rekao da cu doci 100% vec da cu te pitati zelis li"

Uzeo je kljiceve za auto i ustao.

-"Nijesu se naljutili, znaju da sam se pobrinuo da budes dobro. Nisam pominjao alkohol.. "

-" Hvala, ipak duznosti starijeg brata a?"

Jos jedan komentar u nizu zbog kog bih se ubila. On me je pogledao kratko i izasao dok ja prevrnem ocima samoj sebi. Stvarno sam idiot.