Dilara hava je prala povrće kada se čulo zvono na vratima. Obrisala je ruke i otvorivši videla da nema nikog.
Pažnju joj je privukla velika roze kutija. Podigla je s poda i unevši u dnevnu sobu spustila na stočić. Skinuvši poklopac u kutiji je ugledala prelepu haljinu i poruku. Uzela je ceduljicu i pročitala šta piše.
„Ova noć če biti poput raja, a ti ćeš biti moj anđeo. Želim da obučeš ovu haljinu i lepo se našminkaš. Moji ljudi će te čekati ispred zgrade. Ako me ne poslušaš posvađaćemo se.
Tvoj Jaman“
Zgužvala je ceduljicu i pogled spustila na haljinu. Ništa neće biti ako još jednom uradi šta joj je rekao. Ionako se celog života osećala kao lutka.
Malo kasnije Dilara je sedela na puder roze stolici ovalnog naslona s tigrastim jastučićem pred belim stočićem za šminkanje s dve fioke i ovalnim ogledalom pozlaćenog rama i šminkala se. Dok su njene pink lakovane stileto salonke s tankom štiklom od 12 cm milovale čupav roze tepih. Na stočiću se pored šminke i parfema nalazila bela lampa ukrašena prljavo roze ušima s mašnom, zlatni ananas i neobična vaza s roze kamelijama.
Završivši s make-upom stavila je bele biserne minđuše u obliku srca s Chanel logom od cirkona. Osmotrila je svoj odraz u ogledalu. Želela je da izgleda lepo za kraj i u tome je uspela. Na sebi je imala mikronsku usku belu haljinicu od čipke O izreza, koji je pratilo belo perje, bez leđa s cvetnim motivima i tankim bratelama. Kosa joj je bila pokupljena u rep na potiljku s ravnim pramenovima oko lica. Oči su joj bile istaknute belom šljokičavom senkom, izraženom mačijom trepavicom koju su pratili sitni biseri, sireninim suzama od šljokica, kreonom i veštačkim trepavicama, a usne obojene fuksija karminom.
Izašavši iz stana zaključala je ulazna vrata i liftom se spustila u prizemlje. Kada je izašla iz zgrade primetila je da je sumrak. Kao što je i Jaman napisao čekao ju je crni kombi.
Dilara je ušla u mračni restoran. Na stotine sveća treperilo je na stolovima obasjavajući svojim plamenom aranžmane od belih ruža. Samo se drveni pravougani sto s četiri braon stolie pokraj staklenog zida jasno video pod svetlošću belih ukrasnih lampica koje su visile s plafona.
Pored tog stola je stajao Jaman u teget odelu, svetlo plavoj košulji s par otkopčanih dugmića i crne kožnim cipelama s belim smart satom na ruci.
- Poznajem te po hodu. Priđi, lutkice.
Dilara je mačkastim koracima izašla iz mraka i zaustavila se pred njega.
- Došla sam jer je ovo oproštajna večera.
. - Odavno si tako sasvim slučajno štiklama ušetala u moje srce.
- Kamo sreće da se to nikada nije desilo. Ti si moja najveća greška. Ti si nevolja, ali konačno sam te se rešila.
Jaman se naglas nasmejao.
- Previše oštrih reči od slatke cure. Da te vidim – odmerio je. – Prelepo. Kada te vidim takvu imam osećaj kao da se nalazim u raju.
Dilara se sarkastično nasmejala.
- Takvi kao ti ne idu u raj.
- U pravu si. Šta ću tamo ja kad pored sebe imam svog anđela – pokazao joj je rukom.
Dilara je s ramena skinula roze Chanelovu pismo torbicu s jednom ručkom isprepletanom srebrnim lancem i spustivši je na sto sela.
- Uzalud trošiš lepe reči. Među nama je sve načisto. Ti i ja više nikada nećemo biti „mi“.
- Pitala si me da li je kraj. Kkraj će biti kada ja to kažem.
- Šta to treba da znači?
Jaman je ustao i zaobišavši na drugu stranu seo na sto pored Dilare.
-To znači, moja Kleopatra, da tvoja kazna još uvek nije gotova. Da bi dobila ono što želiš fali ti samo još jedan korak. Znaš šta treba da radiš.
Dilarino uzbuđenje se raspršilo kao baloni od sapunice. Kako je bila tako naivna i poverovala mu da je to bio bio poslednji put.
- Lagao si me.
- Ja nikada ne lažem. Samo je došlo do promene plana. Razmisli šta možeš da dobiješ i izgubiš pa se vidimo. Važi? – pomilovao je po obrazu, a zatim nestao u mraku.
