Sunčevi zraci su probudili Dilaru Havu. Otvorivši oči shvatila je da je svauo novi dan. Ugledala je Šahina koji je sedeo pored nje na kauču. Primetila je tragove umora na njegovom licu.
-Dobro jutro. Ti nisi spavao?
- Dobro jutro, bebo. Nisam mogao da zaspim jer sam se plašio da ćeš dobiti temperaturu.
- Srce moje, uzalud si se uspaničio – zagrlila ga je i na stočiću ugledala lekove. – Ti si doneo ove lekove.
- Kijala si. Da se ne razboliš.
- Razumem – udaljila se.
- Hajde, idi spremi se. Ja ću za to vreme naručiti hranu iz restorana.
- Ostaćeš na doručku?
- Aham.
- Lepo si se setio.
Poljubivši Šahima u obraz Dilara je ustala i otišla u spavaću sobu.
Sto je bio postavljen kada se Dilara vratila. Na sebi je imala puder roze korset haljinu A kroja u obliku srca do gležnjeva prekrivenu cvetićima od čipke sa satenskim bratelama vezanim u mašne i pink lakovane stileto salonke s tankom štiklom od 10 cm. Kosa joj je bila sakupljena u nisku punđu, a šiške nameštene na jednu stranu. Njen make up-look su činile oči istaknute roze senkom, teget upadljivom mačijom trepavicom, veštačkim trepavicama i teget kreonom i usne obojene roze karminom.
Šahin joj je prišao i uhvativši je za ruku okrenuo oko njene ose.
- Da li ćeš me svaki put ostaviti bez teksta?
- Znači odabrala sam dobru haljinu.
- Ne govorim o haljini već o tvojoj lepoti – izvukao joj je stolicu i rukom pokazao da sedne. – Izvoli.
Dilara je sela. – Hvala.
On se nasmešio i seo pored nje.
- Kako se sada osećaš?
- Prilično dobro. Lekovi su mi pomogli.
Dilara je htela da uzme tanjir s pečenim paprikama, ali je on stajao predaleko pa je Šahin dohvatio tanjir. Ona se nasmešila i stavila jednu papriku u svoj tanjir.
- Moraš da vodiš računa o sebi. Moraš se hraniti raznovrsno pogotovu u ovom prevrtljivom periodu. Hoćeš li ovo? – dodao joj je tanir s kanapeima.
- Izgleda da pored sebe imam nesuđenog doktora. Niko me ne može paziti bolje od tebe. Napravila sam dobar izbor.
Nasmejala se i uzela jedan kanape.
