Opalo lišće je formiralo mekani narandžasti tepih na tlu. Vedar i sunčan dan je izmamio šetače u park.
Dilara Hava je lagano hodala pored Šahina. Izgledala je elegantno i ženstveno u prljavo plavoj korset haljini u obliku srca do gležnjeva sa belim satenskim bratelama vezanim u mašnu koja je pratila liniju njenog tela i neutralnim bež stileto salonkama s tankom štiklom od 12 cm. Kosa joj je bila sakupljena u nisku punđu sa slobodnim pramenovima oko lica. Njene oči istaknute zlatnom senkom, veštačkim trepavicama, kreonom i upadljivom mačijom trepavicom su bile skrivene pod ljubičastim čalama koje prekrivaju pola lica. Na usnama je imala ljubičasti karmin koji vuče na crno. Uz sve to se uklapala kraljevsko plava Gucci plišana pismo torbica ukrašena belim cvetovima i dva vilina konjica od cirkona sa ručkom od zlatnog lanca.
-Dugo ti je trebalo da mi se javiš. Mislila sam da si me zaboravio.
- Žena kao ti ne može da se zaboravi. Imao sam dosta obaveza. Ono veče u baru je bilo predivno. Želeo sam da se nikada ne završi.
- I meni je bilo lepo u tvom društvu. Učinio si da se na trenutak osećam bezbrižno.
Seli su na klupicu i Šahin je uzeo njene ruke u svoje.
- Otkad od kada sam te sreo ne mogu ne mogu da prestanem da mislim na tebe. Nikada pre nisam osećao ovako nešto. Ludo sam zaljubljen u tebe. Možda nije primereno da te ovo pitam.Ali hoćeš li biti moja devojka?
Dilara Hava je znala da će do ovoga doći.
- Ti si ozbiljan?
- Nikada nisam bio ozbiljniji. Ali ako nisi spremna za novu vezu, razumeću.
- Nedavno sam izgubila muža kog sam volela, ali moj život ne može da stane. Ne mogu da poreknem da osećam nešto prema tebi. Možda još uvek nisam spremna, ali život je kratak da bismo odgađali lepe stvari. Ne zanima me šta će ko reći. Moj odgovor je da.
Šahinovo lice je ozario veliki osmeh.
- Učinila si me najsrećnijim čovekom na svetu.
- Zapravo sam ja najsrećnija na svetu što mi te je sudbina poslala.
On je uhvatio za obraze i poljubio ju je u čelo.
