Otvorivši vrata svog luksuznog doma Jaman je ugledao Dilaru u uskoj fuksija korset haljini u obliku srca do pola butine dugim rukavima u pepeljuga stilu i crnim stileto salonkama prekrivenim zlatnim bodljama sa tankom štiklom od 12 cm. Ona je skinula sunčane naočare u obliku srca u uglovima ukrašene cirkonima i pokazala svoje plave oči istaknute tamno roze senkom, veštačkim trepavicama i punom mačijom trepavicom.
-Dobro došla, lutkice. S obzirom da si ti prva koja mi je došla na vrata dan će mi biti lep. Uđi.
Pustio ju je da uđe unutra, a zatim ju je uveo u dnevni boravak.
Dilara je skinula ešarpu isprintanu roze ružama koju je nosila kao hidžab otkrivši svoju kosu vezanu u rep na potiljku s ravnim pramenovimaoko lica. Spustila ju je na fotelju zajedno sa naočarima i fuksija plišanom Gucci pismo torbicom pored krajeva ukrašenom nizom brilijanata a oko kopče s dve zlatne pčele čija su krila imala roze kristale s ručkom od zlatnog lanca. Okrenuvši se ka Jamanu njene usne obojene tamno roze karminom su rekle:
- Odlučila sam...
- Polako. Tek si stigla. Ne moraš odmah da mi saopštiš svoju odluku. Najpre da te pitam da li ti se sviđa naš dom?
Dilara se zbunila.
- Naš?
Začuvši dečiji glas oboje su se okrenuli ka stepeništu i ugledali 7-godišnju devojčicu Kiraz sa braon kosom do struka, krupnim okean plavim očima i belim tenom. Dilarino srce se steglo u grudima.
Kiraz je dotrčala do Jamana i on je podigao u naručje.
- Princezo, da li si spremna?
- Jesam. Možemo da krenemo.
Jaman je pogledao u Dilaru i primetio da njene oči svetlucaju od suza.
- To je Dilara Hava, meni veoma draga i posebna osoba. I ona će poći sa nama.
Kiraz je u Dilarinim očima videla neku nit koja ih je povezivala i osmehnula joj se.- Zdravo.Bela jahta je mirovala na beskrajnoj tirkiznoj površini. Dilara je stajala na palubi zagledana u Istanbul koji se protezao na udaljenoj obali. Osetivši da ju je neko ogrnuo braon kožnom jaknom s belim krznenim detaljem bacila je pogled preko ramena i primetila Jamana u belom džemperu O izreza, svetlo plavim farmerkama s rupama na kolenima i braon cipelama na pertlanje s belim smart satom na ruci.
- Na Bosforu je vetar jako oštar – stao je pored nje.
- Brižnost i ti ne idete ruku pod ruku.
- Uvek sam ti dodao ruku i pridržao kaput. Dakle, brižan sam i pažljiv.
- Ti si toliko sebičan da ne vidiš koliko povređuješ druge. Namerno ovo radiš.
- Meni je mesto pored tebe, a i našoj ćerki. Šta je trebalo? Da je ostavim samu u Americi. Dovoljno j bila daleko od majke.
Dilara se ironično nasmejala.
- To kažeš ti koji si mi tek rođeno dete istrgo iz naručja. Kada toliko misliš na njeno dobro zašto joj nisi rekao da sam joj majka?
- Šta je tzrebalo da joj kažem? Tvoja majka je želela da te ubije dok si bila u stomaku.
Dirnuo je njenu ranu. Oborila je pogled. Dok je živa kajaće se što je htela da abortira s Kiraz.
-To je bila pogrešna odluka. Ali bila sam mlada i očajna. Nisam imala nikog na kog bih se oslonila.
- Za svaki pogrešan postupak postoji izgovor. Sada snosiš posledice. Šta si odlučila?
Dilara ga je pogledala u oči.
- Pitaš kao da ne znaš. Postavio si mi ultimatum. I kako onda mogu da te odbijem. Sve ću uraditi za moju ćerku.