Jaman je sedeo u praznom restoranu zagledan u plamen seveća koje su stajale na stolu. Izgledao je prezgodno u crnom odelu i beloj košulji. Na nogama je nosio crne cipele od kože.
Bacio je pogled na beli smart sat koji je nosio oko zglavka. Dilara je već kasnila deset minuta. Nije mu to bilo ništa sumnjivo. Ipak je ona žena. Kasni jer želi da izgleda lepo. Začuvši lupanje štikli Jaman se okrenuo i ugledao ženu svog života. Ustao je i zadivljeno je odmerio kada mu je prišla.
Izgledala je kao milion dolara u crvenoj korset haljini ravnog kroja koja joj je dosezala do ispod kolena i otvarala se u obliku srca sa bratelama i crnim stileto salonkama prekrivenim bodljama sa tankom štiklom od 10 cm. Kosa joj je bila pokupljena u nisku punđu s ravnim pramenovima oko lica. Za dramatični pogled je bila zadužena crna senka, puna šljokičava roze mačija trepavica, kreon i maskara, a za suptino naglašene usne roze karmin. Od nakita je nosila samo bež biserne minđušice optočene cirkonima s priveskom bisernog srca na kom se nalazio Chanelov logo od cirkona.
-Vredeo je svaki izgubljeni minut koji sam te čekao – uzeo je njenu ruku i prinevši je svojim usnama poljubio.- Predivno izgledaš. Crveno.
- Na radost – zagonetno se nasmejala.
- Imam mali poklon za tebe.
Jaman je sa stola uzeo crvenu ružu pod staklenim zvonom i dao je Dilari.
- Divan poklon.
- Onakav kakav zaslužuješ. Želim da te ova ruža podseća na moju ljubav. Kao što je ona zarobljena pod staklenim zvonom i ti si u mom srcu.
Dilara je spustila ružu na sto kao i crvenu Gucci pismo torbicu sa zlatnom ručkom od lanca.
- Ja sam gladna kao vuk. Hoćemo li sesti i poručiti nešto?
- Izvoli – rukom joj je pokazao da sedne.
Seli su jedno naspram drugo i otvorili menije. Niotkuda su se pojavila tri policajca. Jaman je bio iznenađen.
- Jaman Jamanturk?
- Da, ja sam. Izvolite.
- Morate da pođete sa nama u stanicu.
Jaman je ustao.
- Samo malo. Ne idem ja nikud dok mi ne kažete o čemu se radi.
- Imamo nalog da vas privedemo zbog ilegalnih radnji i ubistava.
Jaman se nasmejao u neverici.
-To su gluposti. Ja sam nedužan.
- Gospodine, ne pravite probleme. Molim vas da pođete s nama.
- Ne idem ja nigde bez advokata. Vi slobodno idite,a ja ću ubrzo doći sa advokatom.
Policajac je svojim kolegama dao znak glavom te su oni opkolili Jamana i uhvatili ga pod ruke, a on mu je stavio lisice.
-Pustite me!- opirao se Jaman. – Dilara, odmah pozovi Nazli.
Dilara se zavalila u stolicu i uživala posmatrajući bespomoćnog Jamana. Konačno mu je naplatila sve ove godine provedene u agoniji.
- Neću je zvati.
- Šta? Ti... Ti si me prodala! Kako si to mogla da uradiš? Zar ni gram ljubavi ne osećaš prema meni?
- Osećala sam nekada. Ali kada sam videla tvoje pravo lice sva moja ljubav prema tebi se pretvorila u mržnju. Kažeš da me voliš, ali ne voliš me toliko. Da bi me stavio ispred sebe. Voljene osobe se ne povređuju već drže dalje od bola.
Jaman je bio svestan da je došao njegov kraj. Gorko se nasmejao.
- Zeznula si se u proračunu, lutkice. Ja ću pasti na dno, ali i tebe ću povući sa sobom. Ti si moj saučesnik u svemu ovome.
- Ne brini ti za mene. Rizikovala sam kada sam te predala policiji, ali isplatilo se. Dobila sam status svedoka saradnika. Zapravo, vratili su mi slobodu. Neću završiti iza rešetaka.
- Neće se završiti na ovome. Zagorčaću ti život.
- Vodite ga.
Policajci su odveli Jamana,a on je nastavio da viče preteći Dilari. Ubrzo se njegov glas izgubio. Dilara je ostala sama u tišini. Na trenutak je sklopila oči i duboko udahnula. Nije se plašila Jamanovih pretnji jer je znala da su svi njegovi pioni pali, ali i policija joj je obećala da će njoj i Kiraz dati nove identitete i omogućiti im bezbedan život u inostranstvu. Takođe je i Nazli dobila status svedoka saradnika.
Dilara je ustala i uzevši sa stola torbicu laktom oborila stakleno zvono. Pogledala je dole. Komadići stakla su bili rasuti svuda po podu, a crvena ruža je bila slobodna baš kao i Dilara Hava Gumušču.
Kraj
