Ušavši u bar Dilara Hava je spustila crnu plišanu pismo Gucci ukrašenu crnim kristalnim cvetovima optočenim roze cirkonima s ručkom od zlatnog lanca i sela na visoku stolicu. Bila je prava dama u crnoj korset haljini A kroja do gležnjeva u obliku srca čiji je donji deo bio poluprovidan i ukrašen tufnicama sa tankim satenskim bratelama vezanim u mašnu i crnim stileto salonkama prekrivenim istobojnim cirkonima s crvenim đonovima i tankom štiklom od 12 cm. Njena kosa je slobodno padala u ravnim pramenovima i bila je nameštena iza ušiju. Njen make-up look se sastojao od očiju istaknutih zlatnom senkom, kreonom, maskarom i punom mačijom trepavicom i usana obojenih crvenim karminom ko ferari. Od nakita je nosila samo jednostavne ali elegantne chanel minđušice od žutog zlata ukrašene biserima.
Naručila je liker od jagode, ali je rešila da odmah ne pije jer je ovo veče veoma važno. Pogledala je okolo. Atmosfera je bila lepa jer je svirala lagana i prijatna muzika.
Na ulazu se pojavio Šahin u pratnji dvojice bodigarda. Bio je to visok i zgodan 25-godišnji muškarac sa manekenskom građom, svetlim tenom, ozbiljnim crtama lica, kanadskom bradom, plavom kosom sa strane ošišanom na levu stranu, sivim očima i alkom na jednoj nozdravi. Uživo je izgledao mnogo lepše nego na slici. Kada mu se pogled susreo sa Dilarinim nasmejao se i krenuo ka njoj. Hodao je kao da je ceo svet njegov.
- Obično sedim na toj stolici, ali ovoga puta ću napraviti izuzetak – skinuo je kapuljaču duksa s glave i seo na stolicu pored Dilare.
Obezbeđenje je ostalo da mu stoji nad glavom.
- Nisam znala. Prvi put sam u ovom baru. Ako želite mogu da se pomerim.
- Nipošto. Čast mi je što sam svoje mesto prepustio Dilari Havi Gumušču.
- Gde god da odem svi me znaju. Ponekada mi to jako smeta.
- Pogotovo kada želiš da odmoriš glavu. Kao sada. Grešim li?
Dilara je uzdahnula. – U pravu ste.
- Čuo sam šta se desilo vašem mužu. Primite moje saučešće.
- Hvala – obavila je prste oko staklene čašice i zagledala se u crveno piće. – Gde god da odem čini mi se da će se moj muž odnekud pojaviti i reći da je sve ovo bio samo ružan san.
Govorila je tako emotivno da su joj oči zaiskrile od suza. Šahin je podigao njeno lice ka sebi.
-Ni slučajno ne želim da u ovim lepim očima vidim suze. Izvini, nisam želeo da te rastužim.
- Ne osećajte se krivim. Niko ne mora da spomene mog muža da bih osetila njegovo odsustvo.
- Ne persiraj mi. Kada to neko čini osećam se kao starac. Uzgred, zovem se Šahin.
- U redu, Šahine.
- Tako mnogo bolje zvuči - naručio je viski i dobivši čašu istu podigao u zrak. – Da nazdravimo.
Dilara je podigla svoju čašicu u zrak te su nazdravili.
- Za naše poznanstvo.
- Za bolje dane pune sreće.
Svako je otpio gutljaj svog pića i vratio čašu na šank. A onda je Šahin ustao i pružio joj svoju ruku.
- Muzika je prosto divna da podigne čoveka na noge.Da li bi bila ljubazna i prihvatila moj poziv na ples?
- Možda nije primereno, ali da.
Nasmejala se i prihvativši njegovu ruku ustala. Malo su se udaljili od šanka i stali jedno naspram drugo. Šahin je jednu ruku položio na njena leđa, a drugom uzeo njenu. Ona je svoju slobodnu ruku stavila na njegovo rame te su zaplesali u mestu.
