Dilara je sedela na kauču i posmatrala komadiće fotografija koji su goreli u staklenoj činiji. Susret sa ćerkom i bespomoćnost su je slomili pa je gotovo celo jutro provela plakajući nad svojom sudbinom. Obrisavši suze otišla je u spavaću sobu i sela pred sto za šminkanje. Oči je naglasila veštačkim trepavicama, punom mačijom trepavicom i senkom, a na usne je nanela crni karmin. Kreirala je dark make-up look koji se savršeno slagao sa korset haljinom A kroja do gležnjeva čiji je gornji deo bio crn i otvarao se u obliku srca a donji deo bež sa tankim bratelama vezanim u mašne i bež lakovanim stileto salonkama s tankom štiklom od 12 cm. Od nakita je nosila samo biserne minđušice optočene cirkonima s priveskom bisernog srca na kom se nalazio Chanelov logo od cirkona. Kosu umotanu u morske lokne je zabacila iza ramena i pogledala svoj odraz u ogledalu.
Neće više biti Jamanova marioneta. Pronaćiće neki način da uzme svoju ćerku i pobegne iz zemlje.
Neko je uporno zvonio na vratima, kada je otvorila ugledala je nikog drugog do Jamana koji je na sebi imao crne kožne cipele, crne elegantne pantalone s istobojnim kaišem i belu košulju s podvijenim rukavima i par otkopčanih dugmića.
- Šta radiš pred mojim vratima?
- Zar mi treba tvoja dozvola da bih te video?
- Da, treba ti.
- Da li se to oseća dim? – sklonio ju je u stranu i ušao unutra.
Iznervirana Dilara je zatvorila vrata i došla za njim u dnevnu sobu.
- Palila si fotografije?
Ona je prekrstila ruke i stala pored njega.
- Jesam, ali na njima nisi sigurno ti. Jer sam tvoje fotografije odavno spalila.
- Onda su to fotografije tvog jadnog mužića.
- Zašto si došao?
- Kiraz te se uželela. Baš se vezala za tebe.
- Naravno, kada sam joj majka. Možda ona ne zna, ali njeno malo srce oseća.
- Spakuj kofer. Neko vreme ćeš provesti sa mnom i sa njom. Nas troje ćemo biti mala srećna porodica dok ne počne lov.
- Baš si velikodušan – ironično se nasmejala i otišla da se spakuje.
Kiraz je sedela na malom belom krevetu s visokim naslonom i istobojnom posteljinom, nekoliko belih jastuka u obliku smokvi i igrala se lutkama sirenama. Njena soba je izgledala bajkovito. Zidovi su bili obojeni u belo., a na zidu iznad kreveta su bila okačena žuta neonska krila leptira. Devojčica je volela sunce pa je krevet bio postavljen pored prozora na koji su sada bile navučene bele zavese ukrašene svetlećim zvezdama.
Začuvši škripanje Kiraz je podigla glavu i ugledala Dilaru koja je virila iza odškrinutih vrata.
- Mogu li da uđem?
Kiraz je klimnula glavom. Ne zatvorivši za sobom vrata Dilara je ušla i sela na ivicu kreveta pored nje.
- Moj tata je poput mađioničara. Dovoljno je samo da zamislim želju on je odmah ostvari. Ostaćeš kod nas duže, zar ne?
- Aham.
- Jupi! – čvrsto ju je zagrlila. – Tata je rekao da si mu jako draga. Ti si mu devojka znam. Venčaćete se i ti ćeš mi onda biti mama. Mogu li sada da te zovem mama?
- Naravno da možeš.
Dilara se nasmejala i zagrlila devojčicu. Iza odškrinutih vrata je ugledala Jamana.
