Jaman i Dilara su hodali jedno pored drugo staklenikom.
Ona je na sebi imala belu bluzu visokog O izreza, prljavo roze sako, istobojne široke pantalone visokog struka i nebesko plave džordanke s crnim pertlama. Kosa joj je slobodno padala u ravnim pramenovima. Njen make-up look su činile oči naglašene zlatnom šljokičavom senkom, srebrnim sireninim suzama, izraženom mačijom trepavicom, veštačkim trepavicama i ljubičastim kreonom i usne obojene lila karminom. Uz sve to se savršeno uklaplala bela ešarpa isprintana crvenim i svetlo roze ružama koju je nosila kao hidžab, roze naočare koje su prekrivale pola lica ukrašene istobojnim cirkonima i svetlo plava Gučijeva pismo torba od teksasa ukrašena krupnim biserima sa ručkom od zlatnog lanca. On je na sebi imao svetlo plavu košulju s nekoliko otkopčanih dugmića i podvijenim rukavima, crne farmerke i bele cipele od prevrnute kože.
- Drvo limuna – ona je prišla drvetu i na trenutak sklopivši oči pomirisala njegov plod. – Možemo li ga kupiti i zasaditi u dvorištu?
- Sve što poželiš biće tvoje, lutkice – uzeo je njenu ruku i prinevši je svojim usnama poljubio.
Oboje su primetili visokog 36-godišnjeg muškarca tamnog tena sa ozbiljnim crtama lica, kraćom bradom, ultra platinasto plavom kosom sa strane ošišanom na kratko a na vrhu dosta dužom loknastom, crnim očima, širokim ramenima i manekenskom građom koji im se približavao.
- Lutkice, želim da te upoznam s g. Mehmetom. On je narodni poslanik i jedan od važnijih političara iz opozicije. On je naš saveznik.
Pridruživši im se Mehmet je pružio ruku Dilari. – Čast mi je što sam vas upoznao, gđice Gumušču. U ovoj zemlji se mnogo priča o vama, a retko ko ima prilike da bude u vašem društvu. Glas koji vas prati je istinit. Vi ste zaista veličanstvena žena.
- Hvala na lepim rečima, g. Mehmete. I meni je drago – prihvatila je njegovu ruku te su se rukovali.
Mehmet je prebacio pogled na Jamana.
- Jamane, odakle ti poznaješ našu Kleopatru?
- Duga je to priča. Jednom ću ti je ispričati. Ali recimo da sam ja prvi kome je Dilara Hava Gumušču slomila srce – nasmejao se i pogledao u nju.
Ona je skrenula pogled u stranu.
- Znači među vama postoji dublja veza nego što sam mislio.
- Baš tako. Ona je moja životna saputnica. Nikada mi nije okrenula leđa. Uvek je bila uz mene. I u dobrim i u lošim danima.
Uzeo je njenu ruku i isprepletao im prste. Dilara je pogledala u njegove spojene ruke pa u njega. Nije joj bilo jasno kako može da se pretvara da je sve u redu i da su oni i dalje onaj zaljubljeni par.
Iskopavši rupu u dvorištu Dilara je bacila ašov u stranu. Prišla je do saksije s limunovim drvetom i podigla je, ali je shvatila da je preteška i da neće moći da je ponese do rupe. Spustila je na tlo i s naporom počela da je vuče.
Jamanove snažne ruke su zaustavile saksiju.
- U redu, uhvatio sam. Pusti ti.
Dilara je sklonila svoje ruke i uspravivši se pustila Jamana da odnese saksiju do rupe. Dok su udruženim snagama vadili sadnicu iz saksije ruke su im se dotakle pa su pogledali jedno u drugo.
- Grane su mu pune limuna. Od tih limuna će Kiraz jesti omiljene kolačiće.
- Naša ćerka u mnogim stvarima liči na tebe. Sda će rasti uz oba roditelja.
Dilara ništa nije rekla. Uzela je sadnicu i sa sve zemljom je prebacila u rupu. Pridržavala ju je dok je Jaman oko sadnice ašovom bacao zemlju.
Na kraju kada se sadnica spojila s tlom Dilara je zalila „vodom života“.
