"Demire!" otac vikne ulazeći u stan. "Šta si, kog đavola, opet uradio?"
"Dobio je šta je tražio, ćale, njegova je krivica što pokušava da napakosti meni, Demiru Petrovu." smirenim tonom sam uzvratio, kao da se radi o najbanalnijoj stvari, a ne ljudskom životu. Doduše, život te vaške se ne može smatrati ljudskim, svojim činom praktično spašavam svet od štetočina.
"Postao si gori od sve svoje braće zajedno. Pretvaraš se u životinju!"
"Zar to nismo oduvek bili, životinje? Nešto sam propustio u međuvremenu?" uzvratio sam zajedljivo, a moja opaska prelivala je čašu očevog besa.
"Demire, nisam te odgajao kao probisveta, ženskaroša i ubicu."
"Zato si me odgajao kao mafijaša. Ćale, ceo život slušam istu filozofiju... Vrtiš jednu te istu priču. Neću se smiriti! Znao si to i sam onog momenta kada si mi prvi put dao pištolj u ruke."
Besno, zalupivši vratima za sobom, izleteo je iz mog stana i otišao ko zna kuda. Moj otac se nikada neće pomiriti sa činjenicom da nepobitno ličim na strica, po svim mogućim karakteristikama. Njegova mladost sliči mojoj, njegov život živim danas, isti sam kao Vladimir Petrov i to je ono što mojim roditeljima smeta već dvadeset i četiri godine mog bivstvovanja.
YOU ARE READING
Njegova žena
RomanceOsveta je jedno od najvećih zala ljudske vrste, a primirje neretko okarakterisano kao kukavičluk. Ona se nalazila između. Baš tu, na razdoru između dve reči, jednoj devojci gasio se život. Svoje mlade godine predala je na raspolaganje onome koga je...
