Njegova žena

Njegova žena | 20. deo

Sišla sam u prizemlje gde je Alina ispijala kafu i uživala u pogledu na besprekorno uređen vrt. Za razliku od vile na koju sam praktično osuđena, vrt je bio mesto koje me fasciniralo svojom lepotom. Napravila sam par koraka, a onda me moja svekrva ugledala.

"Pridruži mi se" široko se osmehnula i potapkala mesto pored sebe.

Bojažljivo sam se smestila na sofu i zagledala kroz prozor. Ana, ćerka baštovana i spremačice, razdragano se igrala sa komšijskom decom u prostranom dvorištu. Na trenutak su me podsetili na detinjstvo i bezgraničnu ljubav koja nam je bila pružena. Tada nismo ni slutili koliko je spoljašnji svet zapravo nestalan, a ponajviše opasan. Tada je sve bilo drugačije, ja sam bila drugačija.
Nisam uspela da izustim ijednu reč nakon što sam se našla pored majke momka koga sam smatrala najvećim zlom, sram je obuzeo i najskrivenije delove moga bića.

"Kako je Maksim, Demir mi je rekao da si juče bila kod njega?" upitala je brižljivo, ne skrivajući interesovanje za zdravstveno stanje mog najstarijeg brata.

"Dobro je onoliko koliko može biti, nadam se da će se uskoro oporaviti." verovala sam u to svim silama, a istovremeno i bila spremna da preduzmem sve kako bi se to što pre dogodilo.

"Biće on u redu, sigurna sam u to", trudila se da zvuči entuzijastično, "Videla sam kada si došla juče, ali nisam želela da ti stvaram dodatni pritisak. Na tvom licu se jasno videlo koliko si potištena, tužna, razočarana, a kako i ne bi..." izdahnula je i spustila ruku preko moje.

"Bojim se da me sustižu loše odluke, tuđe, a ponajviše moje." zaista sam to i mislila, gušilo me mnogo toga.

"Pod tvojim greškama podrazumevaš Demira, pretpostavljam. Tačnije, podrazumevaš Demira sa kojim si 'pogrešila'?"

"Tako nekako" zapravo, jedino se tako i može reći.

"Znaš šta ja mislim o tome?" spojila je naše poglede "Mislim da u tome nema ništa loše, zaboga, mladi ste. Ne možemo poreći da je moj sin vraški zgodan i da je na one plave oči teško ostati imun. Nasledio je najbolje od nas", njen smeh je ispunio sobu, "Ali ni on nije imun na tebe, nimalo. Uostalom, ko bi bio uzdržan pored takve devojke?"

"Odakle ti to?" nisam skrivala interesovanje.

"Toliko poznajem svog sina, on se ni zbog jedne do sada nije trudio..." ne bih rekla ni da se oko mene preterano trudi, on uzima ono što želi, bez pardona.

Međutim, prijalo mi je da čujem ono što je govorila, njene reči donosile su tračak ushićenja napuklom srcu.

"Razmišljaš o njemu, ha?" pomalo me začikavala.

"Možda malčice" uzvratila sam ne skrivajući osmeh na umornim usnama.

"Lepo ti stoji osmeh, iako nisam mislila da će ga ona bitanga izazvati ikada"

"Ni ja"

***

Noć se spustila na grad, a njega još uvek nije bilo, izašao je posle podneva sa braćom i nije se vratio. Zašto razmišljam o njemu, ne znam ni sama. Pokušavala sam da čitanjem jedne od knjiga razbistrim misli i odagnam Demirov osmeh pred očima, nije mi polazilo za rukom. Prijalo mi je sve sa njim, koliko god se trudila da tu činjenicu sklonim u stranu.

Sati su prolazili, kazaljke su odavno otkucale ponoć, a ja rešila da više ne čekam. Vana nikada ne čeka, nikoga.

***

Probudila sam se u toploj postelji, sa njegovom rukom preko svog boka. Nisam osetila kada je došao. Bio je priljubljen uz moja leđa i mirno spavao. Uspela sam da se iskradem iz postelje, a da ga pritom ne probudim.

Stvari su bile razbacane, osećale se na duvanski dim i alkohol. Podigla sam farmerke koje su se našle na podu, a onda je iz džepa ispala burma. Oho, moj muž je imao pravo momačko veče. Nisam bila preterano iznenađena, ali ne mogu poreći da me je zabolelo. Spustila sam farmerke tamo gde sam ih našla, a onda na beloj košulji ugledala tragove jeftinog ružičastog karmina. Ispustila sam košulju na pod i uletela u kupatilo.

Glupačo, zar si očekivala da će ti biti veran?

Oslonila sam se o površinu lavaboa i zagledala u izgubljeni izraz u ogledalu. Sve ovo bio je njegov dobro skovani plan, onaj u kome ću moliti za njegovu blizinu i bio je na korak do cilja. A ja? Ja sam neko ko ne zaslužuje ni trunku sažaljenja, uspela sam da uletim u ruke đavola, svojom voljom i da se naposletku pokajem. Ipak, nikada nije kasno. I ja sam njemu nešto "obećala".
Pomislila sam da oseća nešto prema meni, ne tako intenzivno kao ja, ali ipak nešto, a sada... sada shvatam koliko sam zapravo bila nepromišljena i zaluđena. Pomislila sam da će se Demir Petrov zaljubiti u mene, kolika sam klinka zapravo. On i ja smo naprosto nemoguća misija. Ali se na ovome neće završiti, mojih pet minuta dolazi u velikom stilu. U to sam potpuno uverena.

Nakon što sam se istuširala, vratila sam se u sobu, bio je budan. Protegao se u krevetu i osmehnuo ugledavši me na vratima.

"Jutro" rekao je promuklo.

"Jutro" uzvratila sam malo oštrije.

"Nervozna si?" pitao je, trljajući slepoočnice koje su ga bolele od mamurluka i besane noći.

"Ne, samo imam dosta obaveza danas" govorila sam vadeći garderobu iz ormara.

"Kakvih?" pitao je, sve vreme pokušavajući da uhvati moj pogled.

"Moram na fakultet", uzvratila sam ni ne pogledavši ga, "Predugo sam bila odsutna."

Ustao je iz kreveta i podigao košulju sa poda, iskolačio je oči, počešao se po temenu te me pogledao gotovo bojažljivo. Pomislila bih da ga je sramota, da ne znam ko je on u stvari.

"Ovaj..." pokušao je da izusti bilo šta. Upitno sam ga pogledala. "Ovo..."

"Nema potrebe da mi objašnjavaš, zaista, ne tiče me se" odvratila sam dok sam navlačila najuži bodi koji imam.

"Kako to misliš?" upitao je zbunjeno.

"Ne tiče me se, Demire, tvoj život-tvoja stvar" slegla sam ramenima i navukla farmerke.

Našao se iza mene dok sam kačila ogrlicu ispred ogledala, uzeo ju je iz mojih ruku i zakačio je, prethodno sklonivši kosu sa mog vrata. Krenuo je da me poljubi, kao što je to do sada činio, ali sam se odmakla.

"Žurim" uzvratila sam, usput skupljajući potrebne stvari.

"Hoćeš da te odbaci neko od naših ljudi?" pitao je kada sam se približila vratima.

"Hvala, ali ne" odsečno sam odgovorila.

"Zašto?" previše je zbunjen od jutros.

"Mogu i sama, uostalom, pokupiće me neko od kolega sa fakulteta. I ne, ne znam kada ću se vratiti..." dobacila sam dok sam zatvarala vrata za sobom.