Njegova žena

Njegova žena | 2. deo

"Brate, čujem da si opet napravio masakr" upitno ga je pogledao Nikolaj, njegov prijatelj iz ranog detinjstva.

"Nije bio nikakav masakr, ali će me Žukov dobro zapamtiti, pod uslovom da preživi."

"Jesi li poludeo totalno? Hoćeš da ponovo pokreneš osvetu?" Nikolaj ga je prezrivo ispitivao. Vremenom su mu dojadili Demirovi izlivi besa, nekontrolisane reakcije. Smatrao je da je vreme da ovaj momak konačno odraste i prekine da se ponaša kao pubertetlija koga proždiru hormoni.

"Koliko znam, nikada nije ni prestajala, a tog bilmeza je neko morao naučiti pameti. Kači se sa mnogo krupnijim ribama od sebe, šta očekuje osim da bude progutan u komadu? Ne ostajem dužan nikome, naročito ne nalickanom tatinom sinčiću." ispio je piće do kraja i pozvao konobara kako bi ponovio turu, iako je bilo rano popodne.

"Kada smo već kod tatinih sinčića, šta Aleksandar kaže na ovo?" pitao je Kristijan pomalo zabrinuto.

"Poludeo je, kao i za sve uostalom. Pitam se koga će mi ovaj put natovariti na vrat. Psihijatar se poslednji put nije dobro proveo." zavrteo je glavom, prisećajući se nemilih scena koje je priredio čoveku koji je samo radio posao po naredbi njegovog oca.

"Možda bude žensko" Nikolaj je dodao u prepoznatljivom maniru, aludirajući na spisak žena sa kojima su povezivali Demira. Najgore od svega bilo je što nije ostalo samo na pukom povezivanju, on je zaista posedovao te žene. Bio je moskovski seks simbol, najpoželjniji momak u svim krugovima ruskog društva. Njegove prodorne, modroplave oči, pune usne, kao noć crna kosa, tetovaže, gotovo uvek crna garderoba, skupoceni automobili... činili su spoj na koji su padale pripadnice lepšeg pola, bez obzira na krštenicu i bračno stanje.

"Onda bih razmislio da izbacim frustracije koje imam" đavolski se osmehnuo, prinoseći usnama čašu deceniju starog viskija. Taj osmeh je zadavao glavobolje svakoj ženskoj osobi u zemlji. On je zaista đavolji pomoćnik, u njegovim očima bio je pakao, a u toj beskonačnoj vrelini gorelo je mnogo njih.

***

"Doneo sam odluku", obratio se Aleksandar Alini i svom najstarijem sinu Sergeju.

"Kakvu?", Sergej upita iznenađen očevom naprasnom reakcijom.

"Kada se Maksim probudi iz kome, predložiću Viktoru primirje..."

"Oče, kako misliš to da izvedeš nakon svega?", Sergej nije prikrivao nevericu.

"Tako što ćemo se povezati krvlju", govorio je i gledao u izbezumljena lica svog sina i žene koju je silno voleo više od tri decenije.

"Zaboga, kako to misliš da učiniš, Aleksandre?", Alina je preneraženo gledala u ozbiljan izraz lica oca svoje dece. Radilo se o sudbini njenih sinova, a koliko god da je videla da njen muž zna šta radi, plašila se onoga što će izgovoriti. O onome što će uslediti nakon, bilo je izlišno govoriti.

"Tako što ćemo se oroditi. Hvala Bogu, podarila si mi tri sina, a Žukov ima ćerku koju čuva kao zenicu oka. Naš sin, njegova ćerka, u zamenu za mir."

"To je surovo, Aleksandre, zar ćeš tako uništiti život svom detetu?" mislila je da će joj srce iskočiti iz grudi ili prepući od iznenadnog šoka.

"Ne brini, ništa mu neće faliti. Nema potrebe da me tako gledaš, Sergej, ti nećeš biti mladoženja, iako ti je već vreme da razmišljaš o zasnivanju porodice. Prepustiću ti da sam doneseš odluku o životnoj saputnici, kao što bih i tvojoj braći, naravno, pod uslovom da najmlađi nije lud koliko jeste. Demir će se oženiti Vanom. To je jedini način da smirimo situaciju, ujedno i da njega dozovemo pameti. Nadam se da će se barem za nijansu uozbiljiti kada stane pred oltar." završio je svoju misao, posmatrajući protivljenje na licima svojih najbližih.

"Sve i da Žukov prihvati ponudu zarad dobrobiti porodica, Demir nikada neće pristati na to. Mislim da si toga i sam svestan, oče." Sergej je bio isključiv, poznavajući narav svog mlađeg brata.

"Niko ga neće pitati za pristanak!", sa druge strane, Aleksandar je bio izričit u svojoj nameri.

"Svestan si da će toj devojci, koja će biti nevina žrtva prošlosti, napraviti pakao od života. Iako sam ga nosila devet meseci u svojoj utrobi, neka mi Bog oprosti, znam da u njemu vladaju sile nečastivog. Aleksandre, ne želim da nosimo na duši jedan mladi život. Ta devojka mi može biti ćerka i ja nisam spremna da svakodnevno gledam njenu patnju kraj svog sina." usprotivila se Alina, sa punim pravom. Majčinski instinkt i ženska solidarnost govorili su iz nje, a ona se izistinski plašila za sigurnost i opstanak devojke koja će se naći pokraj njenog sina.

"Alina, svesna si da nemamo drugo rešenje. Tim venčanjem bi se rešilo pitanje decenijskog sukoba, a našeg sina bih ja već nekako naučio pameti."

"Da, kao što si ga naučio i do sada. Aleksandre, on je kopija tvog brata! Vladimir je za pet godina od našeg dečaka stvorio čudovište koje ne preza ni od čega. I sam znaš da ti nikada neću oprostiti što si ga uveo u posao, a znao si da nosi pregršt stričevih gena. Znao si da će biti gori od tvog brata! Znao si i sada za džabe čupaš kosu sa glave i pokušavaš da uništavanjem tuđe mladosti spasiš sina. Demir je izgubio kontrolu, i ne, neće je povratiti! To oboje znamo." izletela je iz radne sobe svog muža i ostavila ga sa najstarijim sinom. Niz obraze su joj se slivale krupne, slane kapljice. Bolela ju je svaka reč koju je izgovorila. Demir je, bez obzira na sve, njen sin, neko koga bezgranično voli, kao i njegovu braću, ali nije mogla da se izbori sa tom naravi. Koliko god se trudila, ponestajalo joj je snage, pakao u njegovim očima ju je poražavao.

Znala je da njen sin ima dobru dušu, veliku kao Rusija, ali se ta duša sakrila, pobegla od oka posmatrača i niko nije bio u mogućnosti da je povrati. Njenog pametnog, plavookog dečaka zaposele su priče o stričevim opsezima. Bio je mali kada je počeo da mu se divi, ne znajući da taj put vodi pravo u ponor. On ništa dobro ne donosi, praćen je suzama i crnim pticama zloslutnicama. Naprečac, Demir se zaljubio u taj svet i pošao jednosmernom ulicom koja do njega vodi.

Kada je dovoljno porastao, bila je to procena njenog muža, u periodu kada je to uradio i sa starijim sinovima, Aleksandar je Demira uveo u podzemlje porodičnog bogatstva. Kasnije se to ispostavilo kao kardinalna greška, greška zbog koje će se kajati do kraja životnih putešestvija. Onog momenta kada je prvi put u svojim dlanovima osetio pištolj, iz njega je progovorio stričev duh. Demir je postao Vladimir novog veka.