Njegova žena

Njegova žena | 8. deo

|Demir Petrov|

Izleteo sam iz kuće otkopčavajući dugme koje me gušilo. Nije bilo do košulje. Gušio me potpis kojim sam zapečatio sudbinu uz pratnju dva crna oka u kojima sam video mržnje koliko nosim u sebi. Hrabra je, samosvesna i nadasve veoma zgodna. Nisam mogao da ne primetim kako joj brutalo stoji to crno odelo kojim će ući u anale gradskih tračarenja. Već vidim da ću imati ozbiljnog posla oko nadmudrivanja sa njom. Deluje kao tvrd orah koji moram slomiti kako bih došao do ostvarenja svog cilja-ponovne, potpune slobode.

Vozio sam kao mahnit ulicama na kojima se stvarala sve veća gužva. Imao sam nameru da što pre stignem do krajnjeg odredišta, tj. Nikolaja, jedine osobe u koju imam potpuno poverenje. Verujem mu koliko i sebi, a sebi verujem zaista mnogo. Dodavao sam gas i divljao ulicama koje su vodile do relativno mirnog dela grada u kome je živeo moj prijatelj. Uzavrela glava mi je samo odmagala, ali nisam bio u stanju da odagnam bes koji sam osećao. Vrištao bih od nemoći koju sam osećao po prvi put u svom životu.

Zaustavio sam se ispred ograde koja je opasavala Nikolajevu kuću te se uputio ka ulazu. Otvorio mi je vrata, nervozan koliko i ja, te me propustio unutra. Odmah po ulasku dohvatio sam flašu skupog alkoholnog pića koje mi se našlo pod rukom. Nije mi bila potrebna čaša, ispijao sam ga direktno iz flaše dok se gorčina slivala niz grlo. Svakako nije bila veća od one koju sam osećao u sebi. Život je postao gorak, a neće flaša žestokog pića.

"Ovaj dan utapamo u alkoholu" rekao sam, bacaju će se na garnituru, usput nazdravljajući flašom u njegovom pravcu.

"Podržavam ideju" uzvratio je sebi sipajući votku. "Da čujem, kako je prošlo venčanje?"

"Oženjen sam drskom, samosvesnom, ali i te kako zgodnom devojkom. Mislio sam da ću se susresti sa gaborom od kog ću bežati kao đavo od krsta, ali moram priznati da je lepa." Odmahnuo sam rukom, "Ne gledaj me tako, samo sam konstatovao ono što je svima uočljivo, a to je da brutalno izgleda. To ne menja činjenicu čija je ćerka i to što osećam prema toj familiji."

"Barem imaš zgodnu ženu za prikazivanje novinarskim ekipama, ali ti uništava epitet najpoželjnijeg neženje." nasmejao se šeretski.

"Biću najpoželjniji oženjeni čovek u Rusiji, i sam znaš da se lože na burmu." uzvratio sam u prepoznatljivom maniru. "Uostalom, ne bih se bunio da konzumiram brak sa svojom suprugom, deluje kao živa vatra. Na to imam sva prava kao njen muž, vidiš, o tome moram dobro da porazmislim." nasmejao sam se svojim rečima i zabacio glavu na naslon kožne garniture. Sklopio sam oči i ispred sebe ugledao prostoriju iz koje sam pobegao, naposletku i njene crne oči zamućene tugom i prezirom. Ni ona nije želela da bude moja žena, to je jedino sigurno. Nažalost, tu smo gde smo, odavde nema nazad.

***

Bio sam poprilično pijan kada mi je kroz glavu sinula misao kako nisam dotakao žensko otkako se sve ovo odvilo. Bilo mi je potrebno telo kojim bih gospodario do jutra kako bih prekinuo razmišljanja. Nikolaj je spavao kada sam izašao iz njegove kuće i uputio se ka Lini, devojci koja je ludo zaljubljena u mene, takođe, spremna da ispuni sve fantazije, bez obzira na to što je znala da među nama postoji samo neobavezan seks.

Emocije su odlika slabića.

Sa vrata sam nasrnuo na nju kao gladan vuk, ne trudeći se da joj priuštim zadovoljstvo, bilo mi je potrebno da izbacim revolt iz sebe. Bila je dobra u onome što radi, ali me ovoga puta nije dovodila do željenog vrhunca. Nešto je bilo u vazduhu, nešto što mi nije dalo mira. Iako se trudila, bio sam smoren i napet, a pogled koji sam sasvim slučajno spustio na burmu me paralisao. Zamračilo mi se pred očima, dok je u glavi odzvonilo jedno ime, Vana Petrova. U trenu sam izgubio dah, odgurno sam Linu sa sebe i izleteo iz stana, na hodniku zakopčavajući kaiš na farmerkama.

Šta dovraga radim?

Naslonio sam se na haubu automobila i zapalio cigaru. Trudio sam se da dođem sebi, ali mi nije polazilo za rukom. Zašto sam dopustio da mi situacija u kojoj se nalazim zapečati um? Zašto sam neprestano pred očima video sliku našeg prvog poljupca? Kako sam došao do toga i zašto pijan razmišljam o sada već zakonitoj supruzi? Verovao sam da ću je varati na svakom koraku, a sada mi čast ne dozvoljava da se prepustim kratkotrajnom zadovoljstvu sa klasičnom prolaznicom. Iako sam mafijaš i razbojnik, imam određene kodekse.

Hiljadu pitanja se motalo po pijanom umu, a odgovora nije bilo ni na vidiku.

***

Ušao sam u porodičnu vilu, znajući da se tamo nalazi Vana nisam mogao da odem u svoj stan. Otac bi me koliko kroz par sati, ako treba i vezanog, doveo kući. Budući da sam postao njegova marioneta, morao sam raditi sve po pravilima koje postavlja. Život u porodičnoj kući se podrazumevao u brakovima koji predstavljaju tradicionalnu zaštitu zajedničkih interesa dve porodice. Ponovo ću obitavati pod očevim krovom, ovoga puta sa svojom ženom.

"Demire, dođi u moju radnu sobu!" viknuo je čim sam kročio unutra. Čekao me je cele noći. Pogledao sam na ručni sat i video kako će uskoro svanuti, protrljavši umorne, ali i pijane, oči krenuo sam za njim.

"Slušam te" rekao sam kratko, smestivši se na fotelju preko puta radnog stola za kojim je provodio najviše vremena u toku dana.

"Svestan si da si od sada oženjen čovek i da više nema gluposti sa raznoraznim ženama sumnjivog morala?" gledao me ispitivački, procenjujući koliko sam popio i da li mogu da razgovaram sa njim koliko-toliko zdravorazumno.

"Da, svestan sam. Imaš još neko pitanje?"

"Žuriš negde?"

"Žurim, na tuširanje i u krevet. Hvala što si mi obezbedio ovako savršenu prvu bračnu noć." ustao sam i krenuo ka vratima.

"Demire" njegov glas me zaustavio. "Shvatićeš, jednog dana, da sve ovo radim za tvoje dobro." nisam imao snage za prepiranje u kome ne bih odneo pobedu, imao je jače argumente. Samo sam klimnuo glavom i nemo izašao iz prostorije prepune vrednosnih hartija.

Život mi se smejao u lice.