Njegova žena

Njegova žena | 13. deo

Otišao je do toaleta, što mi je otvorilo put ka ostvarenju konačnog cilja. Ubacila sam sadržaj ampule u čašu viskija, beli prah se rastopio u rekordnom roku i učinio da se osetim rasterećenom. Kada se Boris vratio, potrudila sam se da odmah popije svoje piće. Uzela sam svoj martini i nazdravila, zavodljivo gledajući u njegove mračne oči. Ispio je piće do kraja, dok se meni kut usana blago izvijao. Nisam znala koliko vremena je potrebno da bi ostao bez svesti, ali sam se nadala da proces nije dug. Ne bih podnela da postane navalentan i budem prinuđena da odem korak dalje. Nikada to sebi ne bih oprostila.

Na sreću, nakon svega par minuta, lek je počeo da deluje, zenice su se širile, dok mu se telo grčilo. Ostao je bez svesti. Istog časa sam pretražila sobu kako bih pronašla ključ od sefa vrednog ko zna koliko miliona. Bilo je teško pronaći ga veoma dobro sakrivenog u koferu. Izjurila sam iz sobe 49. Um me nosio, iako su noge posustajale od naleta straha. Osetila sam neku vrstu olakšanja, srce koje se sjurilo u pete polako se vraćalo na svoje mesto. Čim sam se našla sa zadnje strane hotela, potrčala sam ka momcima koji su me spremno čekali. Demir je stajao oslonjen o automobil, pogleda prikovanog za mene. Bacila sam mu ključ u ruke i oslonila se o haubu crnog džipa. Trebao mi je vazduh, a to je bilo jedino što nije stizalo do pluća, strah je činio svoje. Demir je predao ključ Ivanu, a on se sa ostatkom ekipe udaljio od nas, nisam želela da znam kuda, iako sam pretpostavljala.

Osećala sam nemir, malaksalost, adrenalin koji je ubrzavao otkucaje srca. Sklopila sam oči i osetila kako me dve snažne ruke privlače u zagrljaj. Nisam se opirala nežnom zagralju koji svakako nisam očekivala od momka ledenog srca. Međutim, osećala sam se sigurnom, bez obzira na to što je on mogao pružiti sve osim sigurnosti.

"Sve je u redu" šaputao je uz moje uho i dalje me grlivši oko struka, tako da sam morala svoje ruke obaviti oko njegovog vrata. Mirisao je savršeno, tako da ga nikada ne bih odvojila od svog tela. "Uspela si", činilo mi se da u tom glasu prepoznajem dozu pritajenog divljenja, "Hajde sada, idemo odavde." pogledao me u oči i lagano se odmakao, puštajući me da se smestim u auto.

Ruke su mi podrhtavale u krilu shodno spoznaji šta se sve moglo dogoditi sa mnom da su stvari pošle po zlu. Možda bih sada bila prekrivena belim zastorom, dok tim forenzičara i inspektora vrši uviđaj. Na sreću, sve je bilo u redu, osim mog rastrojstva. Prepoznao je strah u mojim očima, kao i učestale trzaje tela. Otvorio je paklu cigareta i pružio mi jednu uz pogled pun razumevanja. "Opustiće te" rekao je videvši da oklevam. Poklekla sam i uzela cigaretu koju nikada nisam zapalila pre ovoga. Nesigurno sam je prinela usnama nakon čega ju je on zapalio. Šmekerski potez.

Zaustavio je auto na uzvišenju sa koga se pružao pogled na osvetljeni grad. Izašli smo i seli na haubu. Skinuo je jaknu i prebacio je preko mojih ramena. Noć je bila prohladna, a on ostao samo u majici koja mu je tako dobro stajala. Nakratko se okrenuo ka meni, spojio naše oči te ustao i stao naspram mene. Ruke je spustio na haubu, opkoljavajući gole noge.

"Bila si dobra, iako se tome, moram priznati, nisam nadao." zvučao je iskreno.

"Hvala" promrmljala sam, bez snage da ističem pobedonosni podvig. Bila sam tiha, umorna. Prstima mi je podigao glavu ka svojim očima.

"U redu si?" gledao me gotovo sažaljivo.

"Da" uzvratila sam malo pribranije, nije mi trebalo ničije sažaljenje, iako sam imala utisak da me sve sustiglo. Vulkan emocija pretio je da izazove lavinu suza.

"Nisi. Vidim to, bez obzira što pokušavaš da me slažeš. Imao je pištolj zar ne?"

"Kako znaš?"

"Pretpostavio sam, ali se nisam na vreme setio da te upozorim. Čuvao sam ti leđa, bez obzira na sve."

"Svejedno, nije moglo biti dovoljno. Mogao me je ubiti da je posumnjao, sigurno ne bi stigao ništa da učiniš."

Pogledao me saosećajno.

"Izvini" da li sam to od njega čula izvinjenje? Demir Petrov mi se izvinio? "I sam znam da nije dovoljno, ali sam potajno verovao da možeš sama i dokazala si mi to."

Osmehnula sam se umorno. "Mislim da zaslužujem toplu kupku i krevet. Ovaj dan je bio dug."

Klimnuo je glavom. "Idemo kući".

***

Dok mi je voda zapljuskivala telo preispitivala sam odluku da radim za njega. Shvatala sam samo jednu stvar, moram izdržati ukoliko želim biti slobodna. Moram pružiti maksimum kako bih dobila ono što mi je preko potrebno.

Ušuškala sam se u postelji, a onda se on pojavio na vratima, samo u donjem delu trenerke.

"Spavaću u svojoj staroj sobi, odmori se od mog prisustva." osmehnuo se i krenuo ka vratima.

"Ne želiš da nas tvoj otac sutra šikanira. Vrati se u krevet, ne smetaš mi, sve dok se držiš na distanci."

"Oboma nam je stalo do distance, veruj mi." legao je na drugu stranu kreveta.

***

Probudila sam se i osetila njegovu ruku na svom boku, kao i toplo telo priljubljeno uz moja leđa. Slagala bih kada bih rekla da mi nije prijalo. Promeškoljila sam se u njegovom zagrljaju i okrenula na leđa. Nakrenuvši glavu posmatrala sam njegovo usnulo lice, bio je prelep, štaviše, lepši nego kada je budan. Spustila sam šaku na ruku koja je počivala preko mog stomaka i uhvatila još sna.

***

"Jebem ti" čula sam kako je nešto palo, potom i njegovu prigušenu psovku, nakon čega sam otvorila snene kapke.

"Probudio sam te" počešao se po glavi.

"U redu je" protegla sam se i shvatila gde ja završio njegov pogled. Dok je zakopčavao sat na ruci, gledao je u spavaćicu koja se pomerila i na mojim grudima otkrila više nego što sam želela pokazati. Odmah sam pomerila tkaninu i skrenula pogled, što ga je nasmejalo.

"Opusti se, video sam dovoljno ženskih tela." izliv njegove egoistične muškosti me zaista iritirao.

Prevrnula sam očima i uzela telefon u ruke.