Njegova žena | 12. deo

5.4K 129 0
                                    

Bio je budan kada sam se uvukla u krevet u nastojanju da održim distancu, koju je anulirao jednim pokretom. Okrenuo se na bok i prstom pomakao moju glavu ka sebi.

"Trebaće mi tvoja lepota" rekao je neodređeno, sve vreme razmatrajući crte lica.

"Hm?" upitala sam ne shvatajući šta je imao na umu.

"Moraš da odradiš jedan posao za mene." zvučalo je kao da je predlagao najobičniji odlazak u kancelariju, a ne svojevrstan kriminalni dosije.

"Molim? Ličim li na nekoga ko će uraditi ono što tražiš?" preneraženo sam upitala.

"Nije bilo pitanje." odmahnuo je glavom.

"Nije bio pristanak!"

"Sačuvaj tu borbenost za sutra, lepoto."

"Slušaš li ti mene? Neću se petljati u tvoje prljave budalaštine!" bila sam izričita, ali nije vredelo, sa njim "ne" nije postojalo kao opcija.

"Da, tatina princeza je navikla da živi pod staklenim zvonom, nije ona predodređena za stvaran svet..."

"Hoćeš da kažeš da sam nesposobna za tvoj glupi posao?" udarao mi je na ego, a to se nikada nije dobro završavalo. Barem ne po mene.

"Upravo" prevrnuo je očima.

"Šta dobijam ako ti dokažem da mogu da obavim to što tražiš i zatvorenih očiju?"

"Šta god poželiš..."

"Razvod?"

Odmah se nasmejao. "Toliko svemoćan nisam, ali mogu da ti obećam da ukoliko dva meseca budeš radila za mene, više nećemo živeti zajedno."

"Ne ponašaj se kao da imam pileći mozak..." frknula sam.

"Ozbiljan sam. Imaš dva meseca da mi dokažeš koliki si potencijal, nakon toga me nećeš videti. Ali ako..."

"Ako?"

"Ako ne uspeš, ostaješ moja žena i ovaj brak činimo pravim... rodićeš naše dete."

"Pristajem!" sve je bilo bolje od potomaka, unapred uništenih budućnosti, sa njim.

"Imamo dogovor?"

"Imamo!"

***

Celog dana bila sam kao na iglama. Nakon što sam isihitreno pristala na njegovu ponudu, shvatila sam koliko me ego ume skupo koštati. Ko ne plati na mostu, plaća na ćupriji. Pribojavala sam se onoga što će zahtevati od mene. Nije bio osoba kojoj bih poklonila poverenje, a opet sam morala nekome verovati kada se radi o drugoj strani zakona. On je bio iskusan u tom segmentu, na nekoga sam se naposletku morala osloniti.

Izbegavala sam Alinu jer nisam želela da lažem tu izuzetnu ženu. Naprosto, osećala bih se kao izdajnik ukoliko bih to učinila. Trudila sam se da izgledam normalno, iako se svaki nerv u mom telu napinjao do iznemoglosti. Postala sam zatočenik sopstvenog pristanka i nisam imala kuda da pobegnem.

Ne mogu dopustiti da budem njegova žena kako to brak nalaže. To je bila jedina satisfakcija ovog posla, ujedno i ona koja me gurala napred.

***

"Ovako, sve što treba da uradiš jeste da zavedeš jednog lika, to neće biti teško s obzirom na to kako izgledaš. Zatim, treba da ga odvedeš u hotelsku sobu, staviš mu tabletu za omamljivanje u piće i uzmeš ključ od sefa koji se nalazi u toj sobi. Kada uzmeš ključ, vraćaš se kod nas i mi preuzimamo ostatak." objašnjavao mi je čin koji treba da preduzmem na putu do hotela u kome se trebao odigrati moj prvi poduhvat ka oslobođenju.

"Nećeš mu nauditi pred mojim očima?"

"Naudiću njegovom sefu, njemu neću uraditi ništa. Tvoje je samo da ga zavedeš i par puta trepneš tim okicama." osmehnuo se kako bi mi olakšao kolebanje koje se moglo rezati nožem.

Nakon što smo se našli sa njegovom ekipom, saznala sam da ću ispod garderobe nositi bubicu koju će oni pratiti sve vreme. Ukoliko nešto pođe po zlu, biću bezbedna, to je bila olakšavajuća okolnost, ali nisam smela posustati.

Oblačila sam haljinu u jednoj od soba prestižnog hotela, kada sam začula kucanje na vratima. Bio je to Demir.

"Treba da ti stavim bubicu, ipak mislim da je pogodnije da to uradim ja nego bilo ko od mojih ljudi." izgovorio je blago nakrenuvši glavu, uz pratnju sitnog osmeha. Meni nije bilo do smeha. Približio se i spustio toplu šaku na moj struk. Veću euforiju stvorio je njegov dodir od one koju sam osećala zbog zadatka koji mi je poveren. Pokazao mi je očima da podignem nogu na krevet, nakon čega je pomerio izrez haljine i na butinu zalepio traku sa ozvučenjem. Osetila sam kako trnci šetaju mojim telom od dodira njegovih prstiju i usredsređenog pogleda koji je prikovao za moju butinu kako bi namestio bubicu. U trenu kada je podigao pogled do mojih očiju, univerzum je stao. Bili smo neverovatno blizu, ali se on prvi osvestio. Odmakao se korak unazad.

"Treba da kreneš." pogledao je na skup ručni sat i usmerio pogled ka meni. Skupila sam hrabrost i krenula ka vratima. "Čuvam ti leđa!" dobacio je pre nego što sam se našla u prostranom hodniku koji je vodio do hotelskog lobija.

Čim sam kročila u prostor koji je trebao štošta da mi donese, sve oči završile su na meni, mom dekolteu i očima. Dali su mi neznatan opis onoga ko će, kako su sa sigurnošću tvrdili, odmah prići da pokaže koliki je kavaljer. Znala sam da će se preda mnom naći čovek od četrdesetak godina, o kome kruže priče da voli lepe žene.
Smestila sam se za sto levo od šanka i poručila martini. Osmotrila sam prostor pred sobom, kao i muškarce čiji su proždrljivi pogledi bili rasuti svuda po mojoj koži. Takođe, bila sam meta pogleda raznoraznih profila žena iz čijih su očiju ljubomorne iskrice, poput strela, letele ka meni.
Nije prošlo mnogo, štaviše, ni pet minuta kada se misteriozni gospodin kog sam trebala koštati par miliona, pojavio za mojim stolom. Nakon učtivog predstavljanja i pitanja može li tako lepoj dami praviti društvo, Boris Mihajlovič pokušavao je da me šarmira jeftinim doskočicama. Stomak mi se vezao u čvor od neprijatnosti i gađenja koje se nastanilo u meni. Osećala sam se loše, ali me to nije smelo sprečiti u nameri da se dokažem svom suprugu.

Petnaest minuta nebuloznog ćaskanja, sa nadmenim gospodinom koji se razmahivao milionima, pretvorilo se u poziv u luksuznu hotelsku sobu. Prihvatila sam ga sa olakšanjem, bila sam za korak bliže cilju. Već u liftu njegove ruke su našle put oko mog struka, ali sam ih, trudeći se da izgleda stidljivo, skinula sa svoje haljine. Želela sam da otkinem šake koje su me besramno dodirivale.

Po ulasku u sobu 49, zaključao je vrata, a prizor u kome sam ugledala pištolj na stolu me prenerazio. Život mi se odigrao pred očima. Sela sam na garnituru, bleda u licu, trudeći se da zadržim prisebnost. Sipao nam je piće i seo pored mene, spuštajući šaku na moju butinu. Osećala sam kako mi užas kola venama pomešan sa strahom. Dok je Boris pričao o temama koje nisam slušala, već ga zavodila suptilnim gestovima, pokušavala sam da pronađem način kako bih mu ubacila tabletu u piće.

Njegova ženaWhere stories live. Discover now