Njegova žena

Njegova žena | 21. deo

|Demir Petrov|

Uhvatio sam se za glavu, i dalje držeći košulju u rukama. Šta sam uradio, neka sam proklet? Ničeg od prethodne noći se ne sećam, imam klasičan prekid filma.

Da li sam je prevario? Dođavola, da li sam je prevario?

Skočio sam sa kreveta i krenuo prema Sergejevoj sobi. Uleteo sam kao furija, još uvek je spavao, ali me to nije sprečilo da se razderem sa vrata:

"Šta sam uradio? Jebem ti, reci mi šta sam uradio?" vikao sam na njega, kao da je on za nešto kriv.

"Šta se, koji kurac, dešava, zašto se dereš?" gađao me jastukom koji sam ponovo bacio na njega. "Pusti me da spavam, kretenčino!"

"Reci mi šta sam radio sinoć" bacio sam mu košulju umrljanu nekim odvratnim karminom.

"A to" nasmejao se i pogledao u košulju koju je sada držao u rukama.

"Govori, Sergej!" ponovo sam podigao ton.

"Wow, zašto si se toliko uzrujao? Nije valjda da se plašiš šta će ženica reći" smejao se sve vreme, dok je u meni sve vrilo.

"Prekini da me zajebavaš, pričaj!" granica mog strpljenja bila je tanja nego ikada pre.

"Ne sećam se svega, nisam ni ja bio mnogo trezniji od tebe. Ali..." počešao se po bradi i odložio košulju u stranu.

"Šta ali?" rezignirano sam pitao.

"Znam da si se ljubakao sa Kalinom, a da li si joj svlačio gaćice, to baš i ne znam" dolivao je ulje na vatru.

Udario sam rukom od zid i raskrvario je. Sergej je iskočio iz kreveta da bi me uhvatio.

"Šta radiš, majmune?" viknuo je hvatajući me za glavu. "Jesi li normalan?"

"Ja sam debil! Jebeni debil!"

"Alo, polako... jesi se ti to zaljubio?" neverica na njegovom licu bila je vidljiva iz aviona.

"Sve sam sjebao, sve"

Privukao me sebi i zagrlio. "Moj mali brat se zaljubio, konačno. Sve ćemo srediti, veruj mi."

|Vana Petrova|

Nakon predavanja, našla sam se sa Dašom. Zauzele smo mesto u našem omiljenom kafiću i otpočele sa standardnim ženskim tračarenjem.

"Vana, zašto nisi sva svoja? Šta se dogodilo?" prozrela je moje usiljene osmehe.

"Hm... kako bih ti rekla..."

"Rečima, ako je ikako moguće"

"Moj muž me sinoć prevario, a ja sam se zaljubila" rekla sam kao iz topa, od čega se ona zagrcnula kafom koju je pila u tom trenutku.

"Ček, šta?" ciknula je na mene, dok su se prisutni okretali u našem pravcu.

"Tiše, zaboga" prasnula sam u smeh.

"Zaljubila si se, u koga si se, bre, zaljubila?"

"Da, zaljubila sam se u Demira, svog muža i momka koji je umalo ubio mog brata. Da, znam da sam užasna osoba."

"Čekaj, polako. Nije sve tako crno, osim te njegove gluposti od sinoć."

"Sve ovo je njegov plan, uverena sam u to, želeo je da me pridobije i naposletku me ubije u pojam svojim ponašanjem. Mogu reći da mu za sada ide i više nego dobro."

"Uvek postoji rešenje, tvoje je da ga uništiš."

***

Ušla sam u kuću i krenula ka spavaćoj sobi. Alina me na pola puta obavestila da se u toku večeri odvija proslava rođenja sina njhovih rođaka. Znala sam da moram zablistati, naročito nakon saznanja ko je devojka sa kojom me Demir zamenio na jedno veče. Kalina Ivanovska. Nije mi potreban tim za istraživanje i praćenje, kada već imam Dašu, privatnog Šerloka.
Pijan očigledno ne ume da razazna zgodne od onih neprivlačnih dama, ali to nije moj problem, međutim, mene menjati za nju je kardinalna greška. Iz tog razloga će večeras videti šta je prokockao zarad pijanog zadovoljstva.

***

Izabrala sam haljinu kojom sam želela da mu pomutim ono malo mozga. Bila je duga, pripijena i izazovna. Crna kao nebo iznad ovog grada i poprilično zavodljiva.

Silazila sam niz stepenice, dok su sve oči bile uprete u mene. Međutim, meni su najbitinije bile njegove, a one su odavale mnogo toga: požudu, strast, želju, činjenicu da bi istog časa razbucao skupocenu tkaninu sa mene. Vilica mu je doslovno bila na podu, meni je to bio cilj, kao i najveća satisfakcija. Večeras će shvatiti sa kime zapravo ima posla.

Našla sam se pred njim, zahvalila na komplimentima njegove porodice te se susrela sa osmehom na njegovim usnama. Upleo je naše prste i poveo me sa sobom.
Nakon što mi je džentlmenski otvorio vrata automobila, i sam se smestio te smo krenuli ka prestoničkom restoranu.

"Izgledaš", zastao je na trenutak, odmeravajući moje telo, "Predivno..."

"Hvala" uzvratila sam trudeći se da ne zvučim besno.

Nakon kratke vožnje, našli smo se ispred restorana, nadaleko poznatog. Hodali smo jedno uz drugo, držeći se za ruke, dok su iz naših očiju sevale varnice.

Bili smo na meti svih pogleda. Muškarci su zavideli njemu, dok su ga žene proždirale pogledom, što je meni išlo u prilog.

Smestili smo se na svoja mesta i nastavili da gledamo jedno u drugo, netremice. Kao da smo testirali granice onog drugog. Zgodan je, fatalan po moje nerve, ali nedovoljno moj. Nedovoljno blizak da se ne bih svetila za ono što je učinio.

Nakon pola sata, u sali restorana u kome je upriličeno slavlje povodom rođenja malenog Vasilija, pojavila se moja "suparnica". Kalina Ivanovska, glavom i bradom, stajala je na par metara od našeg stola, u poprilično degutantnoj haljini. Moj ponos je rastao, dok se ona upinjala da pokaže šta je radila sa mojim suprugom pre nešto manje od dvadeset i četiri časa.
Nije mi ni do kolena, trebalo bi da smo toga svi svesni, on ponajviše. Glumio je naivca, kao da ne zna šta je prethodne noći radio sa ovom ženom. Vešto se pretvarao i ignorisao sve njene poglede, tačnije, mislim da ih nije ni primetio, velike su šanse za to. Njegov pohotni pogled sve vreme šetao je mojim licem i oblinama.

Gospođici pamet očigledno nije jača strana, pošto se približila našem stolu, kako bi se pozdravila sa Demirom. Šaputala mu je nešto na uho, grleći ga oko vrata, na te reči on se mrštio. Nakon što se odvojila od njega, preusmerila je pogled ka meni.

"Kalina, ovo je moja supruga, Vana" potrudio se da bude učtiv.

Sa osmehom koji provocira, pružila mi je ruku, koju sam rado prihvatila, uz najblistaviji osmeh koji posedujem.

"Drago mi je da upoznajem Demirovu suprugu" pokušavala je da me isprovocira naglašavajući to "suprugu".

"Bilo je krajnje vreme" nisam skidala osmeh sa usana. "Jako mi se dopada taj karmin, šteta što je jeftin."