Njegova žena

Njegova žena | 4. deo

"Maksim je živ!" skoro je uskliknuo Aleksandar ulazeći u porodičnu vilu. Sreća na njegovom licu bila je evidentna, najbitnija stavka njegovog plana bila je ispunjena. Ostalo je samo da Žukov pokaže dobru volju i prihvati njegov predlog.

"Hvala Gospodu" odahnula je Alina. "Kako je taj momak?"

"Dobro je koliko može biti. Probudio se iz kome, nema oštećenja nervnog sistema i neće ostati paralizovan. Oporaviće se potpuno kroz mesec ili dva. Za sada trpi bolove, ali će i to uz dejstvo lekova veoma brzo proći."

"I dalje stojiš pri svom predlogu koji ćes uputiti Žukovu?" Aleksej se ubacio u razgovor svojih roditelja. "Oče, mislim da bi bilo najbolje da od njega odustaneš. Zarad svih nas..."

"Aleksej, ovo radim zarad svih nas. Ne postoji druga opcija. Tvoj brat se neće zaustaviti."

"Zaustaviće se ukoliko ga oženiš na silu, i to ćerkom decenijskog neprijatelja? I sam znaš da osveta datira iz peroda pre stričeve tragedije, kako misliš da će Demir reagovati na to?" Aleksej je gađao pravo u metu, toga je bio svestan i njegov otac, ali nije odustajao od prvobitne namere.

"Sine, nemam drugo rešenje, moram pokušati."

"Ništa nećemo postići time. Demir je veoma inteligentan, promućuran, domišljato preduzima sve svoje korake. Ne verujem da će prihvatiti predlog, ni pod prisilom. Sve i da ga vežemo lancima i tako okovanog odvedemo pred oltar, neće izgovoriti da prihvata ćerku Viktora Žukova za svoju ženu." 

"Moraće!" Aleksandar je verovao da ima keca u rukavu kojim će primorati sina na sklapanje braka sa prelepom ćerkom najvećeg neprijatelja.

***

Nešto kasnije toga dana, Aleksandar i Viktor su se sastali u prestoničkom restoranu. Ispred luksuznog ugostiteljskog objekta tiskali su se pripadnici obezbeđenja dve sukobljene strane. Sala restorana bila je ispražnjena, a dva muškarca vodila su razgovor o budućnosti svojih porodica, a prošlost se neprimetno prikradala.

"Petrove, ovde sam kako bih saslušao tvoj predlog, ali ne obećavam da ću pristati. U interesu obojice jeste da se ova situacija već jednom razreši, jer ćemo u suprotnom izgubiti one do kojih nam je najviše stalo." započeo je Viktor, ispijajući čašu skupocenog viskija. "Iako bih najradije tvog sina, golim rukama, poslao na onaj svet, tu sam da razgovaram. Možda mi se tvoja ponuda učini mogućom ili pak primamljivom. Ko će znati šta si sada smislio..."

"Smislio sam jedino što će obezbediti kraj agoniji koja traje godinama unazad. Biće neophodno da se orodimo kako bi se netrpeljivost između naših sinova stišala."

"Pokušavaš da me napraviš budalom?" Žukov se brecnuo na Aleksandrove reči i upitno ga pogledao. "Čuješ li ti sebe?! Da se orodimo? Bez stida predlažeš da udam ćerku za nekog od tvojih sinova, nakon svega?! Kakav si to čovek?!" kipteo je od besa koji se nakupljao u njemu, stežući pesnice na stolu. Nije verovao onome što čuje, imao je utisak da se neko vešto poigrava njegovim čulima.

"Odlično znam šta ti predlažem. Razmisli, to je jedini način kako bismo prekinuli sveopšte zlo koje vlada." ostao je nepokolebljiv u svojoj nameri.

"Neću upropastiti život svoje ćerke! Ona to ne zaslužuje. Uostalom, koji bi to tvoj sin bio dostojan mog jedinog ženskog deteta?"

"Demir" ni sam nije verovao u ono što je izgovorio, ali je ime prevagnulo preko suvih usana. Pratio je grimasu neverice na Viktorovom licu i trudio se da ostane pribran u najvećoj meri, bilo je neophodno.

"Da udam ćerku za tog zlikovca? Momka koji joj je zamalo ubio brata?! Da li si ti lud?" siktao je na svog neprijatelja. Nije mogao da se obuzda, poželeo je da ga ubije na licu mesta, bez premišljanja i trunke kajanja.

"To je jedini način da se moj sin smiri, a mi dobijemo primirje. Jednim udarcem ubijamo dve muve."

"Ubiću ja tebe, istog trena!" izvukao je pištolj i bacio ga na sto, ispred sebe.

"Slobodno i tako mi je svega preko glave. Učinio bi mi vraški dobru uslugu." hladniji od leda, Aleksandar Petrov se trudio da manipulacijom ostvari svoj cilj.

"Pokušavaš da me obmaneš i osvetiš mi se preko zenice oka, preko Vane..."

"Naprotiv, pokušavam da spasim svoj dom. Nemam snage da se borim sa tobom, a to ni ne želim. Istovremeno, ne želim ni da naši sinovi ratuju u bitkama koje su započeli duhovi prošlosti. Izgubio sam brata u toj osveti, ne želim da izgubim i sina."

"Misliš da mi nismo pretrpeli gubitke?" podviknuo je Žukov, dok mu se vilica tresla. "Tvoj brat mi je obeščastio sestru, kleo se u večnu ljubav i to kako će je oženiti, a onda je odbacio kao potrošnu robu. Znaš šta se onda dogodilo? Saznala je da je u drugom stanju, nosila je dete tvoga brata, Petrove, naslednika te bitange. Naposletku je izvršila samoubistvo. Pronašao sam je obešenu u porodičnoj kući. Misliš da mi je bilo lako dok sam sa njenog beživotnog tela skidao omču? Raspadao sam se, raspadam se i danas kada se setim njenih očiju. Zbog toga ti je brat mrtav. Ja sam ga ubio! Zaseda je bila moja, ja sam pucao! Eto, nakon toliko godina saznaješ ko je ubica tvog brata... možeš me ubiti, ja sam svoje odužio." ispio je preostalu tamnu tečnost iz čaše i pogledao u Aleksandra koji je unezvereno gledao u njega. Pokušavao je da registruje ono što mu je dopiralo do mozga. Delovalo je nemoguće. "Oko za oko, zub za zub, Petrove!" protrljao je slepoočnice i ponovo pogledao u priliku pred sobom. "Ne želim da moja ćerka završi u rukama tvog sina!" ustao je i napustio objekat, ostavljajući Aleksandra Petrova u kandžama prošlosti. Misli su ga izjedale, brige morile, a lik brata stajao ravno pred očima.

|Klub "Kartel", Moskva|

Demir Petrov se, zajedno sa svojom braćom, našao u noćnom klubu koji je bio u vlasništvu porodičnog prijatelja. Koliko god da je bio problematičan, odnos koji je imao sa starijom braćom nikada nije bio narušen, ničim. Oduvek su bili tu jedni za druge. Iako se prečesto nisu slagali sa Demirovim buntovnim ponašanjem, Sergej i Aleksej su bezrezervno voleli najmlađeg od njih. Bratsku ljubav ništa nije moglo da umanji.

"Šta pijemo?" upitao je Demir posmatrajući devojke koje su igrale ispred separea rezervisanog za njih. U svakom objektu u Moskvi imali su posebno mesto, zapečaćeno uticajem. Braća Petrov su bila veoma poželjna, stoga se veliki broj devojaka takmičio kako bi se najsrećnija od njih našla u krevetu jednog od tri ruska boga. Tako se i ove večeri desetina devojaka nametala njihovim pogledima.

"Viski" oglasio se Aleksej, već zauzet ljubljenjem devojke koja mu se našla u krilu. Sergej se priklanjao menadžerki kluba i vrebao priliku kako bi je "džentlmenski" odveo u hotelsku sobu, a nakon toga nikada više ne obratio pažnju na nju.

Atipično, najveći zavodnik nije bio zainteresovan za žensko društvo i neobavezan seks. Sav u crnom, ispijao je piće i nevoljno, očima od pakla, prelazio preko golišavih devojaka koje su igrale za njegove oči. Nije ih primećivao.