Njegova žena

Njegova žena | 24. deo

Podigao me sa stola i poneo ka stolici na koju se smestio, zajedno sa mnom u svom krilu. Neumoljivo smo grizli usne onog drugog, kao da se kažnjavamo za prethodne loše odluke i još mnogo toga.
Spustio je šake na moje butine te otkopčao dugme na tesnim farmerkama. Obmotala sam ruke oko njegovog vrata i spuštala usne od njegovih usana, preko vilične kosti, sve do pregiba vrata. Mirisao je savršeno, tako da se nikada ne bih odvojila od njegovog, nadasve zgodnog, tela. Mazio mi je stomak i uživao u tome što se opuštam i želim da mu pokažem neku novu, probuđenu stranu svoje stidljive ličnosti.

Povukao je krajeve mog duksa i svukao ga sa mene, ostavljajući tragove usana u predelu grudi. Prostim pokretom ruke otkopčao je brushalter i bacio ga negde iza nas, potom jezikom pravio pokrete oko bradavica i činio da strast jurne niz moje telo. Provlačila sam prste kroz njegovu kosu i izvijala se od užitka koji se prolamao mojim telom.

Odvojili smo se na tren kako bismo se oslobodili farmerki, a onda ponovo našli u istoj pozi kao nešto pre.

"Pomeri ih u stanu" šapnuo je kada sam krenula da svučem gaćice sa sebe.

Uvukao je ruku u moju kosu, spojio naše usne i svom dužinom ispunio vlažnu unutrašnjost. Uzdah prouzrokovan pruženim osećajem oteo se sa mojih usana. Rukama je grabio moje kukove i nametao tempo koji mu je odgovarao. Nije se trudio da bude nežan, trudio se da nas izmori i dovede do željene eksplozije. Veoma brzo me navikao na ono što sam voli. Veoma brzo sam upoznala zavisnost koju je prolio mojim venama.

***

Sakrila sam od stida rumene obraze od njega, okrenuvši se u stranu, dok sam navlačila duks na sebe. Nisam želela da ga pogledam, mrzela sam osećaj koji se širi mojim venama od njegovog dodira, mrzela sam slabost koju sam pokazivala, mrzela sam sebe. Proklinjala sam stvarnost koja se prikradala i govorila kako ne mogu da se zauzdam u njegovoj blizini.
Njegove ruke oko struka na tren su me vinule u nebo, ali i veoma brzo vratile u stvarnost. Nakrivila sam glavu u stranu i susrela se sa njegovim pogledom, onim koji provocira, a to mi zaista nije bilo potrebno u datom trenutku.

"Znaš da posle ovoga nema kajanja" osmehnuo se šeretski te pokazao očima prema mestu na kome smo nešto pre imali odnos.

Presekla sam ga pogledom i odmakla se, nakon čega se ponovo našao iza mene, mirišući pramen moje kose. Okrenula sam se ka njemu i pogledala ga pomalo ljuto, a zapravo... bila sam ljuta na sebe. Ljuta na to što ne mogu da se kontrolišem u njegovom prisustvu i pretvaram u nezasitu klinku.

"Šta je sada?" pomazio me šakom po obrazu i zagledao se u moje oči. Opet taj pogled koji vraća miljama unazad.

"Ništa" izdahnula sam i pokušala da skrenem pogled u stranu.

"Mala", okrenuo mi je glavu ka sebi, "Opireš se bez razloga, a znam da ti prijam..."

"Bitno je samo da ti meni prijaš" frknula sam i ponovo preusmerila pogled na drugu stranu.

"Slatka si kad se ljutiš" spustio je usne na moje i ponovo proširio ukus raja. Ljubio me nežno, trudio se da me odobrovolji kako bih mu uzvratila.

"Demire", spustila sam ruke na njegove grudi, "Ne uzimaj za ozbiljno moje trenutke slabosti..."

"Ovo su trenuci slabosti?", pokazao je očima na nas, "Koliko se meni čini, bila si nevina ne tako davno" podigao je obrvu ispitivački.

"Kakve to veze ima?" brzo sam se pobunila.

"Ne znam kako neko ko tek upoznaje svoje telo, neko ko uči šta želi od odnosa, može da ima ovakve trenutke slabosti" osmehnuo se privlačno, tako da otkrije blistavi osmeh. "Priznaj da ti sve ovo među nama godi koliko i meni, suludo je da se opireš..."

Priznao je da mu prijam i to je ono što je uspelo da ugreje srce, barem za trenutak. Vratio je nestašni pramen moje kose i zagledao se u moje oči.

"Pusti neka nas radi" šapnuo je te se ponovo dokopao mojih usana. Ovoga puta sam uzvratila, obavio je ruke oko mog struka i pribio uz sebe.

***

"Dogovorila sam izlazak sa Dašom" rekla sam pošto sam uhvatila njegov pogled pun neskrivenih pitanja. Ušao je u sobu i zatekao me kako se spremam, a da ništa nisam nagovestila ranije.

"Je l', a gde to?" upitao je oslonivši se o zid, na par koraka ispred mene.

"Izlazimo u neki klub, nisam sigurna šta je isplanirala..."

Odmerio je moje telo u veoma izazovnoj i otvorenoj haljini, to je nešto što do sada nije imao priliku da vidi. Doduše, ni sama nisam navikla na ovakva izdanja, ali sam ovoga puta morala da je obučem, Daša se pitala. Rešile smo da slavimo bez povoda i provedemo se kao u neka, ne tako davna, vremena.
Začudilo me to što ništa nije rekao po pitanju izdanja u kome ću se, kao udata žena, pojaviti pred velikim brojem ljudi, štaviše, muškaraca. Ipak, pogledi kojima je ledio moju kožu, shodno hladnoći koju su odavali, govorili su više od ijedne reči.

"Pretpostavljam da ti ne treba prevoz i da ne znaš kada ćeš se vratiti?" pitao je zakopčavajući rajsferšlus na haljini, koji nikako nisam mogla da dohvatim.

"Upravo tako" uzvratila sam nasmejano, nakrenuvši glavu u njegovom smeru. Zakopčao mi je haljinu te otisnuo sićušan poljubac o pregib vrata.

"Budi dobra" prošaputao je i izašao iz sobe, nisam znala kuda je otišao, a kako nisam imala mnogo vremena za razmišljanje, pustila sam ga da ode.

Obula sam štikle i pustila da se bat koraka razleže gotovo praznom vilom. Raznela sam miris parfema posvuda i nestala u prohladnoj moskovskoj noći. Imala sam svoje razloge.