Ljubav na jednu noc, godinama

4 DEO

Dobro je da sam navila alarm na vreme, jer sinoc sam se uspavala gledajuci u plafon. Cudno je probuditi se u prostoriji koja nije moja soba. Gledam okolo iako znam ceo stan na pamet. Iako stan ima sobu odvojenu od dnevne Yahiko je nije iskoristio i sedi prazna, dok je u dnevnoj ubacen krevet. Kako on kaze lakse mu je da ovde ima krevet i gleda film pre spavanja.

Lice mi je zvanicno gore nego juce, pored toga sto je modro sada je i bez boja. Pa naravno, kada sam ja idiot koji juce nije popio tablete pre spavanja. Umijem se i popijem sve da nadokadim to, na prazan stomak, jos pametnia ideja. Obucem uniformu i samo pokupim ranac, ne znam cak ni sta se nalazi u njemu. Proverim jos jednom u ogledalo i kada budem sigurna da se ne vide ni zavoji ni modrice krenem ka skoli. Ovaj stan je zapravo poprilicno dobar, mogu da se probudim kasnije za skolu.

Nakon samo 15 minuta ugledam kapiju skole iza koje se nalazi veliki broj ucenika. Previse njih. Predjem pogledom i kada ne primetim Karlosa krenem ka ucionici. Vera jeste nesrecna, ali ja definitivno odnosim pobedu. Niko osih njih dvoje nije u ucionici pa su to iskoristili da se ljube. Navalim se na zid pored vrata, i cekam.

A ako me sada pitate sta cekam, sigurna sam da ne znam da vam kazem sta. Dobro je da su hodnici prazni pa niko ne primecuje da stojim kao idiot. Tu tisinu prekinu koraci, podignem glavu i vidim Yahika. Ne gleda u mene vec samo prodje i otvori vrata ne proveravajuci pre toga

"Yahiko"- vikne Maira, kada izgovara njegovo ima glasnije jos vise dolazi do izrazaja da ne moze da ga izgovori u potpunosti tacno

"Hej"- nasmeje se Karlso kada me vidi- "Stigli ste?"

"Da"- dgovorim sa prisilnim osmehom

Njih dvoje su vidno crveni, dok je Yahiko poprilicno besan. Verovatno jer je video njihov poljubac. Sednem na svoje mesto

"Danas imamo pismeni"- izjavim na sta svi prebace pogled na mene

"Kako?"- viknu Karlos i Marina na glas, dok Yahiko otane tih i nezainteresovan

"Lepo. Profesor je najavio jos prosle nedelje"- slegnem ramenima

"Ne znam nista, zvanicno"- podigne ruke Karlos- "Sta je sa vama? Jasmin tebe ne pitam, znam da znas"

"Ne znam ni ja. Nisam vezbala nimalo"

"Iskreno me ne zanima"- javi se Yahiko tek kada ga pogledaju

"Onda Jasmin ti si nam poslednja nada"- okrenu se njih dvoje ka meni

"Kada bih znala. I sama sa zaboravila, setila sam se jutors kada sam pogledala datum"

"Nema sanse, ti nisi spremna za pismeni?"- super, uspela sam da ih iznenadim

"Nisam"- glednem ramenima

"Ti si prokleti srecnik"- vikne Karlos na mene cim razredni napusti ucionicu

"Kao niko"- nasmejem se i sama, jer ovo je sve samo ne istina

Razredni nas je upravo obavestio o tome da profesor kod kojeg smo trebali da imamo pismeni nije dosao u skolu.

"Jednom u zivotu ne naucis nesto i profesor ne dodje. Od sada nemoj da ucis"- ubaci se i Marina sa osmehom

"To je nemoguce"- odmahne glavom Karos- "Idemo da jedemo. Svakako je 3 cas

Krene ka vratima.

"Ne ides?"- okrene se Marina ka meni

"Ne. Nisam gladna"

"Da li si dobro?"- vrati se Karlso nazad do mene

"Jesam. Jula sam jutros i nisam gladna. Mislim da cu da jedem posle casova ili na nekom od sledecih domora"