Ljubav na jednu noc, godinama

28 DEO

Prodjem pored svih gledaju samo ispred sebe ali mi paznju omete crna kosa. Pogledam bez da okrenem glavu i neki cudan osecaj prodje mojim telom. Prodjem pored njega bez ikakvog znaka i nastavim napred

"Stigla si?"- vikne radostno covek u crnom odelu kada me opazi

"Cestitam"- obratim se njegu a onda i zeni u velikoj beloj haljini koja stoji pored njega sa jos vecim osmehom

"Drago mi je da si uspela da dodjes"- opet mi se obrati covek

"Naravno. Nikada ne bih propustila tvoju svadbu. Kakava bih ja onda drugarica bila?"- nasmejem se

"I ti si uspeo da stignes na kraju?"- zena u vencanici se obrati nekome iza mene

"Naravno, kako mogu da propustim svadbu svoje najbolje drugarice. Kakav bih ja onda drug bio?"- taj glas, koliko dugo ga samo nisam cula

Iste reci kao i ja. Dodje u ravan samnom i pozdravi se prvo sa zenoma onda i sa covekom u odelu pa se okrene ka meni. Izgled njegovog lica je bez razkcije kao i uvek, ali ispod njega je mnogo toga. Na kraju dosta smo isti

"Secas se Jasmin?"- pokaze mu na mene zena u venacanici, sa malim osmehom, spremna da svakog trena krene da se smeje glasno

"Da"- odgovori sa malom pauzom

"Da si rekao da me se ne secas ubila bih te"- odgovorim sa osmehom, iako nisam sigurna da li smem da pricam sa njim na ovaj nacin

"Ipak smo isli u istu srednju"- odgovori uz osmeh

"Ya-chan"- kazem posle nekoliko trenutaka- "Da, pretpostavljam da smo isli"

Nasmejemo se jedno drugome, a onda me neocekivano privuce u zagrljaj. Uzvratim, njegov zagrljaj je i dalje topao kao i uvek, a ramena razvije tako da je tesko obgrliti ga.

Krene da kaze nesto, ali mladenicma pridju drugi ljudi pa se udaljim nakon sto se rukujem sa njima i povucem se

Nedugo zatim je krenula i ceremonija razmene burmi i svi su gledali u njih. Dodjem iza Yahiko-a i priblizim usne njegovom uhu

"Boli zar ne?"

Ne skrene pogled sa ceremonije kao ni ja sama, ali mi ipak odgovori

"Zasto zelis odgovor kada ga i sama osecas?"

Kada bi ti samo znao da sam ja Karlosa odavno prebolela i pocela da bolujem od druge bolesti.

Nasmejem se i potapsem ga po ramenu i udaljim se stavsi za najzabaceniji sto. Odmah po zavrstku ceremonije seo je za moj sto noseci sa sobom flasu viskija i dve case. Jednu spusti ispred mene dok drugu ostavi ispred sebe. Sipe tecnost u obe, podigne jednu i nazdravi mi bez reci. Uzmem drugu i uradim isto sto i on, a onda otpijemo veci deo tecnosti iz case

"I kazes bili smo skolski drugovi?"- podignem glavu

"Jesmo. Jasmin jesmo. Nisi se promenila od tada"

"Zasto onda pijes samnom, mislela sam da ne volis svoje skolske prijatelje?"

"Jer tebe nikada nisam naucio da mrzim"

"Dosadilo mi je lazno smejanje"- doda iskreno nakon nekoliko trenutaka tisine- "Radim to vec 5 godina

"Onda ga skoloni. Niko te ne vidi"

Sledec trenutka na njegovom licu nije bilo nikakavog izraza, cistina

"I dalje cuvas verenicki prsten pored kreveta?"

Spasi ga malada koja dodje do nas i njegov lazni osmeh se odmah pojavi

"Sviraces nam prvi ples?"- pita ga sa velikiom osmehom koji nikada nije znao da odbije

"Naravno"- uzme njenu ruku sa svog ramena i poljubi je