Ljubav na jednu noc, godinama

10 DEO

'Vidimo se sutra'- se nije desilo. Drugog januara su me samo pozvali da mi kazu da se spremam za zimovanje koje sam naravno odbila. Problem sa hladnocom i finansijama jos neko vreme mi to ne omogucavaju. Nastavila sam da radim kada god je bila moja smena tako da sam i sada u restoranu.

Uzmem sledeci posluzovnik i krenem ka musteriji koja je usla u restoran pre nekih 10 minuta. Ne znam ko je, ali vidim da je poprilicno bitna osoba. Prvo trenutka kada je usao moglo se videti da je nenormalno bogat, drugo od kako je usao svi zaposleni lete kao pcele i sve rade previse perfektno. Ali vidim i to da nije mnogo stariji od mene, sigurna sam da ima 23 godina, ako i toliko.

Prebacim pogled na jelo, i dalje ne verujem da je ovo glavno jelo u ovom restoranu. Pre svega je previse zacinjeno i nije lepo uskladjeno, tek da ne pricamo o nacinu serviranja.

"Ne svidja ti se to jelo?"

Pogledam u musteriju koja gleda direktno u moje oci.

"Na sta mislite?"

"Na to da ti se jelo ne svidja. Nacin na koji gledas u njega govori da bi promenila sve"

Ovaj covek mi se ne svidja, previse je dobar u citanju ljuti

"Sedi"- pokaze na stolicu preko puta njega

Pogledam u smeru direktora koji stoji pored sanka od kako je covek preko puta mene seo. Direktor mi sigurno klimne glavom pokazujuci da sednem odmah.

Vratim pogled na musteriju i sednem nakon sto spustim jelo.

"Sta bi promenila ovde?"

"Mislim da je malo suvisno da trazite od mene da kritikujem jelo glavnog kuvara"

Njegove zenice se malo rasire, ali ne dovoljno primetno da bi se reklo da se iznenadio previse.

"Shvatam. Onda cu krenuti ja. Meni se recimo ne svidja nacin serviranja, ono sto prvo uocis jeste nacin na koji je jelo servirano kada ga stave ispred tebe. Ovo jelo nikada ne bi uspelo u nekom boljem restoranu"- govori gledajuci u jelo, a onda na kraju prebaci pogled na mene

"Opet, ovo je samo jedan normalan restoran. Ovde moze da jede svaka prosecna porodica"

Desni kut usana mu se razvuce u osmeh

"Ti si prva radinca koja mi odgovara na ovaj nacin. Pretposatavljam da si novo-zaposljena"

"Jesam. Da me ne razumete pogresno, vi ste krenuli sa pricom o tome kako jelo nije dobro"- slegnem ramenima

"Svidjas mi se. Ja sam ovde da kupim radnike. Drzim veliki restoran, poslujem sa direktorom koji radi ovde i od njega kupujem radnike koji su mi potrebni. Trenutno sam u potrazi za kuvarom, ali kao sto vidis jelo mi se ne svidja. Zanima me tvoj pogled na ovo jelo"

"Kupujete radnike?"- ovo mi bas i nije logicno

"Da. On pronalazi radnike, oni koji se meni svidjaju postaju moji radnici a ja njemu placam. Naravno ovo nema veze sa belim robljem. Ne ubijam radnike ili ih teram na nesto sto nije zakonito, njima je to samo veliki plus. Krenu da rade u jednom od restorana u kojima imaju mnogo vece plate"

Govori istinu mogu to da kazem.

"Serviranje je pogresno cak i za ovako mali restoran. Taj sos nikako ne moze da ide pored jela, da bi jelu dao ukus i bio od neke koristi sos mora da ide preko jela. Jelo je takodje i previse zacinjeno, ima sestojaka koji su suvisni. Prijatno"- ustanem i krenem nazad posluzivanju

Vidim da je direktor skoro otrcao na njegov znak rukom. Nisam stigla da sluzim ni sledeca dva stola kada je direktor bio pored mene.

"Gospodin Bill zeli da udjes u kuhinju i spremis jelo na njegove oci"- pokaze mi na kuhinju u koju ulazi covek koji je do malo pre sedo za sto