Ljubav na jednu noc, godinama

KRAJ

"Hajde da jedemo. Imam vesti za tebe"

Kada ponovo ne kaze nista sednem za sto i otpakujem rucak. Dok kesu spustim na stolicu pored

"Trudna sam"- kazem, a onda bez stajanja nastavim da pricam- "Dosla sam da ti kazem to. Nemoj vise da vracas hranu, znam da ti je ispod ponosa, ali cu ja uvek da se brinem za tebe. Sada te razumem, znam koliko ti je tesko bez mame, voleo si je, voleo si je vise nego sto ces mene ikada. Ali trebas da znas da sam ja tvoje dete. Trebas da me volis kao svoje dete. I ja sam izgubila osobu koju volim, ziva je, zato je bol jos veca. I meni su ostala deca, ali je ne mogu da zamislim da njih krvim za to. Oni su moj spas, razlog za zivot. Do pre dva dana sam i dalje mislila da sam izgubila dete. Danas sam saznala da zapravo nisam izgubila jedno dete, vec da nosim tri deteta"

Pogleda opet u mene ali me to ne prekine vec nastavim da pricam.

"Previse sam srecna. Cak u sva moja tri restorana je danas besplatan dan. Svi jedu besplatno, ne zelim da moj otac gladuje za to vreme. A sada jedi, ne zbog mene, vec zbog mame. Shvatila sam vremenom zasto nisi mogao da me gledam, ja u potpunosti licim na mamu i konstantno te podsecam na nju. Mozda ja i jesam kriva za njenu smrt, da se nisam ja rodila on bi sada bila ziva."

Ustanem i krenem ka vratima, a onda se okrenem uz osmeh.

"Tvoji unuci ce sigurno zeleti da te upoznaju jednog dana. Takodje pomiri se sa cika Loganom, on ti je jedini pravi priajtelj u ovoj dzungli. Mene ne moras nikada da volis, ali nemoj ni da kaznjavas sebe jer ni ti nisi kriv za maminu smrt. Ja ti oprastam sve, jer na kraju ti si meni otac"

Izadjem i krenem ka kolima. Pre nego otvorim vrata kola, ulazna vrata kuce se otvore. Ocekivala sam da ce reci da pokupim svoju hranu, ali toga nije bilo.

Okrenem se i pogledam u njega.

"Od danas vise nemoj da mi saljes hranu. Zaradicu sam. Neka su zdrava"

Poslednja rec odzvoni mojom glavom.

"Slacu ti, ali ces dobijati samo dva obroka, ne sva tri kao i obicno"

Udjem u auto i krenem ka kuci cika Logana. Ispred me doceka tri kao i uvek.

"Oh Jasmin, dugo te nismo videle. Nesto si se popravila ovih dva meseca"- dugo od dva meseca

Nasmejem se i otvorim gepek. Uzmem po jednu kesu i predm im.

"Sta je ovo?"

Otvore kese i uzmu stvari unutra, pored kojih se nalazi po jedan peskir. Obicaj ove ulice.

"Zasto nam dajes ovo?"

"Hajde, sigurna sam da vi morate da znate obicaje ovde. Nemam kome drugem osim vama. Trudna sam"

"Dete moras ti jos da ucis obicaje. Kada si trudn dajes polon jednoj zeni i jednom muskarcu, ako nosis dva deteta dajes na dve zene i dva muskarca"- kaze mi druga

"A ako nosis tri dajes po tri poklona na tri zene i tri muskarca"- dodam

Pogledaju me sokirano.

"Tri?"

"Tako je. Nosim tri deteta. Ne znam kome bih dana poklone ako ne vama"

Nasmeju se sve tri. Iako one obozavaju da znaju sve one su dobre zene.

"Neka su zdrava"

"Neka su pametna"

"Neka su bogata"- kazu redom

"Hvala. Gde je cika Logan?"- okrenem se ka njegovoj zeni

"Logan je kod Pabla"

Klimnem glavom pa opet udjem u kola. Dovezem se do prodavnice gde sede svi, ukljucujuci i mog oca do pre dva meseca. Vidim da i oni i deca isprate auto kada se dovezem.