Ljubav na jednu noc, godinama

34 DEO

Kasnije mi se previse prispavlo da sam otisla pre nego sto se resotran zatvorio i legla da spvama. A sada me bude Burt koji ima plan da idemo u kupovinu. Opet sam spavala previse.

"Spavalice vreme je da ustanes. Ceo dan sam slobodan sto se desava jednom u sto godina, tako da ces da me trpis ceo dan"

"Uzeo si slobodan dan?"

"Ne. Samo se pogodilo da svi sutra idu na dobrotvolrnu veceru pa sam slobodan i ja. Prvo idemo da jedemo, a onda cemo ceo dan da provedemo u gradu. Kada se umoris icicemo da se sednemo negde"

"Iskreno dosta cemo da sedimo, stalno se umaram"

"Dobro. Ali prvo da te nahrnaimo, jer kako gledas taj prazan frizider vec 5 minuta, imam osecaj da ces da pojedes nega"

Nasmejem se jer shvatim da ono sto je rekao, zapravo jeste isitina.

"Daj mi minut da se obucem"

"I dalje cekam ovde"

Vratim se u sobu i predjem iz pizame u trenerke i siri duks. Nasmeje se kada me vidi.

"Izbacice nas iz radenje kada te vide takvu"

"Verujem da hoce"

"Hajde idemo. Jelo koje je sremio Daniel se hladi"

"Dabielova hrana. Idemo"

Nasmeje se na moju rekaciju i pokaze mi ka vratima. Brzo smo stigli do restorana, nije bilo guzve ili bilo cega sto bi nas usporilo. Pozdravila sam se sa Danelom koji je brzo morao da se vrati kuhinji, jer iako je jutro imao je dosta gosta. Jela sma hranu koja nas je vec cekala i bila sita, time i spremna da idem sa Brutom u kupovinu.

"Sita?"

"Da. Ali ne za dugo"

"Ocekivani odgovor. Iako si ti i pre toga jela previse, sada bas jedes jos vise"

"Ne znam, mozda je neka normalna pojava. Skroz sam zaboravila, danas moram da idem na kontolu"

"Kada?"

Uzmem telefon i nasmejem se nevino.

"Za pola sata"

"Ti se stvarno brines za svoje zdravlje. Hajde idemo"

Ostavio mi je privatnost i nije hteo da ulazi samnom u ordinaciju vec me je sacekao ispred u kolima.

"Dobar dan Jasmin, kako se osecas?"

"Ne osecam se lose. Ne mogu ni da kazem da mi je dobro, sobzirom da i dalje ne mogu da se pomirim sa cinjenicom da ne mogu da imam decu"

"To je normalno stanje. Da li imas nekih bolova?"

"Ne toliko, jedino kada dodirenm ranu ili se pomerim previse naglo"

"Neka nuspojava?"

"Ne bas. Zapravo to da jedem vise nego obicno"

"To moze da se desi, sobzirom da si pretrpela stres i imala ozbiljnu operaciju. Sada cemo da ti zamenimo zavoj da vidim da li je sve u redu, a onda to mozes da radis sama. Takodje obavezno je da dolazis sledece dve nedelje na preglede, ali i dalje bude sve u redu, sto se nadamo da hoce, dolazices jednom u mesec dana"

"Razumem"

Povucem majcu, ona je sklonila flaster i ocistila ranu koju je ponovo zavila. Rekla da je sve u redu i dala mi papire sa danasnjeg pregleda.

"Izvini mora da si se smorio. Morala sam ponovo da radim ultrazvuk i da mi previja ranu"

"U redu sam. Da li je sve u redu?"