Ljubav na jednu noc, godinama

27 DEO

Otvorim je i krenem da citam

"Hej jutros si izasla iz stana bez da me budis, ali bio sam budan, dovoljno da se setim tvog poljubca u celo. Voleo sam kada to radis misleci da spavam. Jutros sam se probudio ranije da vidim tvoje lice i upamtim svaki detalj.

Sinoc sam razgovarao sa mojima, kao i danas kada nisi dosla. Nadao sam se da cu ti videti lice danas. A sada idem da se potrudim da se to o cemu su moji pricali ipak ne desi. Ali ako citas ovo pismo znaj da sam te izneverio, po ne znam koji put. Ali znam da je ovo najgori i najtezi nacin na koji sam te izneverio.

Danas idem daleko i verovatno se vise necu vratiti. Bez pozdrava je lakse znajuci da necu videti tvoje suze. Stan je sada tvoj. Odlazim jer otac od mene tazi da budem dovoljno dobar da vodim firmu. Znam da znas da me vodi dalje od tebe. Znam da ces jednog dana postati dobra, ali znam da si za mene uvek bila i bices najbolja. Zbogom andjele, znaj i ovo, kada vec sve znas, znaj da svaki put kada sam poslednjih 7 meseci rekao djavole, mislio saspim suprotno, andjele"

Ali sam se sjebala kao i u svemu u zivotu. Sada shvatam da nisam priznala sebi da ga volim vec da je u pitanju to sto shvatam da ce Yahiko biti jedina osoba koja ce me ikada postovari i videti ono bolje u meni, zato sam pomesala osecanja, a sada nema ni njega vise. Ne pored mene.

Zato se njegova majka danas smejela na taj nacin jer je znala da iako ja ne odem od njega, on ce sigurno otici daleko od mene. Sklopim pismo i ostanem tako da sedim na krevet nekih 10 minuta a onda uzmem drugu koveru i papire na kojima jasno pise da je Yahiko prebacio stan na moje ime. Ustanem i krenem da kuvam nesto, ali sve to na kraju zavrsi tako sto pobacam sve i napravim veliki nered.

Sledecih pola sata sam samo sedela kao idiot i gledala u prazno dok se nije culo kucanje na vratima.

"Ipak si samo zakasnio, zar ne? Vratio s"- stanem kada vidim da na vratima nije Yahiko vec devojcica od 7 godina

"Cao. Onaj lepi cika mi je rekao da kada vidim da si dosla dodjem i vratim zeceve"

Spustim se u da budem u ravan sa njom i nasmejem se.

"Hvala ti sto si se brinula o njima. Da li si imala probleme?"

"Nisam. Bili su jako dobri. Stvaro"- nasmeje se siroko

Po njenom izrazu je lako moguce reci da zeli da ostanu sa njom i dalje.

"Na zalost ne mogu ih ostaviti tebi, njih dvoje su poklon od jako bitne osobe."- devojcica se rasutiz malo, iako ne zeli to da pokaze da svom licu- "Ali, kada budem imala male zeceve, sigurna sam da ti mozes da uzmes koliko god njih bude"

"Stvarno?"- njeno lice se ozari

"Da"

"Hvala ti"

Preda mi zeceve i nasmeje se siroko

"Kako se ti zoves?"

"Ja sam Klara"

"Drago mi je Klara, imas veoma lepo ime. Ja sam Jasmin"

"I meni je drago"

Ima jako slatke crvene obraze.

"Onda se vidimo opet"

"Da"- nasmeje se i okrene se ka svom stanu

Udjem u svoj stan i pustim zeceve na pod a onda se samo spustim niz vrata i krenem da placem. Koliko sam se samo nadala da je on na vratim. Da ce samo da se nasmeje kao i uvek i samo mi kaze da je zakasnio. Da nije imao vremena da skloni to pismo i da sam mnogo brza od njega. A onda bih mu upala u zagrljaj bez zelje da se odvojim od njega duze vreme. A onda ga ne bih pustila ni da se pomeri.