"Nisam. Kazem ti usla sam u stan kada si me pozvao"
"Odlicno, otvori vrata onda"
Okrenem se i odmah ih otvorim. Nasmejem se siroko kada ga ugledam. Bacim mu se u zagrljaj.
"Zar nisi trebao da dodjes sutra?"- pitam i dalje u njegovom zarljaju
"Da. Ali smo morali nazad ranije jer sam povredio ruku"- pokaze na svoju ruku koja je u zavoju
"Sta ti se desilo?"- povucem se nazad da moze da udje u stan
"Pao sam dok sam skijao"- odgovori sa osmehom
"Boli?"
"Kao djavo"
"Onda sedi, spremicu ti nesto da jedes"- kazem kada vec krenem ka kuhinji
Kada sam bila na pola nasao se iza mojih ledja, a njegova ruka oko mog struka.
"I dalje se nisi ugrejala?"
"Danas je napolju poprilicno hladno. Nisam ocekivala da ce biti toliko hladno, imala sam samo bluzu i jaknu"
"Trebala i da brines o sebi"
Neocekivano se odmah odvoji od mene i vrati se nazad. Ali se brzo i vrati sa kesom u ruci.
"Ovo je za tebe"
"Poklon? Kada si ti postao tako pazljiv?"
"Dok je ono dvoje resilo provede noc u nekom restoranu nasamo, ja sam resio da se prosetam negde okolo i vidim da li ima necega zanimljivog. Naleteo sam na zanimljivo radnju i odmah pomislio na tebe"- odgovori uz decacki osmeh koji vidim prvi put
Zbunim se zbog toga, ali ipak uzmem kesu. Otvorim je i ugledam nesto zanimljivo unutra. Izdavim i vidim da je to zapravo veliki i siroki duks. Mora da je tpao. Skinem bluzu koju nosim i odmah ga obucem, odlican je. Okrenem se ka njemu uz veliki osmeh
"Obozavam ga"- ciknem pokazujuci na duks
"Dobro je. U skoli je tokom zime dozvoljeno da nosimo i svoje stvari preko uniforme. Od sada uvek moze da ti bude toplo"- kaze
Klimnem glavom i okrenem se ka jelu, koje je sada vec gotovo. Uzmem dva tanjira i spustim ih na sto, nakon sto sipem hranu u njih.
"Sta je ovo?"- pita gledajuci u tanjir
"Supa. Novi recept, pomislela sam da ce ti odgovarati. Mislim da je ona zena koju sam gledala rekla da je poprilicno dobra u podizanju raspolozenja. Nadam se da ce ti ruka biti bolje uskoro"
"Hvala"- nasmeje se i krene da jede patravo
"Ne smej se, tesko je jesti sa levom rukom"- pokaze na desnu zamotanu ruku
"Zelis da te hranim?" - pitam sa osmehom, ocekujuci da ce krenuti da se ljuti
"Hocu"
"Ozbiljan si?"
"Nikada ozbiljniji. Ukusna je i zelim da jedem, ali ne mogu"
Odmahenm glavom, ali ipak premestim stolicu i sednem pored njega pa krenem da ga hranim.
"Kao malo dete si"- nasmejm se
"A ti kao veoma odgovorina i dobra majka"- kaze ozbiljno
"Svoje fraze uvezbavaj na drugim devojkama"
Nasmeje se i nastavi da jede. Kad zavrim krenem ka kupatilu, kada sam zavrsila i dalje je bio tu.
"Ostajes?"- pitam suseci kosu peskirom
"Da. Ne mogu da idem nazad kuci, ne mogu da vozim"- slegne ramenima
Klimnem glavom i sednem na krevet pored njega dok on i dalje lezi.
VOUS LISEZ
Ljubav na jednu noc, godinama
Roman d'amourLjubav? Koliko nam je potrebno da shvatimo koga zapravo volimo. I da li to shvatimo na vreme, ili kada je vec prekasno. I kad shvatimo imamo li hrabrosti da priznamo, pa cak iako sa tom osobom delimo sve? Jasmin je devojka koje zna sta zeli od zivo...
